Aue-Bad Šlema retko dospeva u medije, a još ređe na naslovne trane. Taj gradić u Rudnim planinama nalazi se na jugoistoku Nemačke, nedaleko od granice sa Češkom. Ljudi su tu vezani za svoj kraj i neguju tradicije starog rudarskog regiona: muzika limenih orkestara, krcko oraščić, poznate „božićne piramide“… Stanovnici Rudnih planina ponosni su na svoje običaje.

Ali to što je kandidat jedne dokazano ekstremno desne stranke zamalo postao gradonačelnik mesta, ostavilo je duboke tragove. „Kad danas prođete kroz grad, vidite opuštene ljude. Ali to pruža pogrešnu sliku o stanju društva“, kaže za DW Jirgen Frajtag dan nakon izbora. On je urednik regionalnog lista „Fraje prese“ za područje Rudnih planina. „Privid vara. Imam osećaj da je grad podeljen“, kaže Frajtag.

Naime, Štefan Hartung, ekstremno desni političar, zamalo je postao gradonačelnik. Kandidat stranke Slobodni Saksonci (Freie Sachsen) osvojio je u drugom krugu izbora održanom 7. juna oko 47 odsto glasova – i tesno izgubio od Markusa Hofmana iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koji je dobio podršku od 53 odsto.

Štefan Hartung potiče iz Bad Šleme i godinama je aktivan u lokalnoj politici. Ranije je bio član NPD-a, stranke koju je nemački Savezni ustavni sud okarakterisao kao ideološki blisku nacizmu.

On je zamenik predsednika stranke Slobodnih Saksonaca koja se u Nemačkoj smatra još radikalnijom od Alternative za Nemačku (AfD), takođe klasifikovane kao ekstremno desne u Saksoniji. Saksonski ured za zaštitu ustavnog poretka o njoj kaže: „Slobodni Saksonci su politički organizovana grupa neonacista“.

Slobodni Saksonci – huškanje protiv migranata

Posebno su radikalne njihove kampanje protiv migranata u Nemačkoj – oni podstiču netrpeljivost prema izbeglicama i doseljenicima, generalno ih optužuju za nasilje u zemlji i zahtevaju masovne deportacije.

Stranka do sada nije ostvarila značajnije uspehe. Na poslednjim pokrajinskim izborima u Saksoniji osvojila je tek nešto više od dva odsto glasova. I na lokalnim izborima 2024. ostala je ispod cenzusa od pet odsto na nivou čitave Saksonije.

Ulaskom u drugi krug izbora za gradonačelnika Aue-Bad Šleme stranka je sada dospela u fokus širom Nemačke. U to je uložila mnogo sredstava.

„Bilo je gore nego na parlamentarnim izborima za Bundestag“, ocenjuje za DW Feliks Zel. On se zalaže za društvenu koheziju u Aue-Bad Šlemi i radi u lokalnom centru za socijalni rad. „Vodila se ogromna kampanja za Štefana Hartunga“, kaže. Kampanja koja je, očigledno, mnoge građane impresionirala. „To nas je uplašilo.“

Feliks Zel s jedne strane oseća olakšanje što je na izborima pobedio Markus Hofman iz CDU-a, demokratski kandidat – tim pre što on nije „tipičan profesionalni političar“. Od Hofmana se sada puno očekuje: „Moramo da stanemo jedni uz druge i svako mora da dâ svoj doprinos.“

S druge strane ostaje zabrinutost za stanje demokratije u zemlji – jer stanovnicima grada „postaje svejedno za koga glasaju – čak i ako je reč o ekstremnom desničaru“, kaže Sell. „Građani su izrazito razočarani politikom.“

To potvrđuje i lokalni novinar Jirgen Frajtag. Izborni rezultat on vidi i kao deo šireg trenda u Nemačkoj: ekstremna desnica jača u čitavoj zemlji, a ne samo u tom gradu. „Ne smeju se svi birači Hartunga označiti kao ekstremisti, ali značaj ovih izbora takođe se ne sme umanjivati“, upozorava Frajtag. Slobodni Saksonci u regionu Rudnih planina, pa i u samom gradu, mogu da se oslone na čvrsto ukorenjene ekstremno desne strukture, dodaje naš sagovornik.

Region s tradicijom ekstremne desnice

U tom regionu tradicija nisu tradicija samo limeni orkestri i Krcko Oraščić, nego i antidemokratske ideje i ekstremna desnica. Još početkom 1990-ih u Rudnim planinama nastale su razne neonacističke grupe, a tamo su se „nastanili“ i tzv. „Građani Rajha“ (Reichsbürger), koji odbacuju legitimitet nemačke države.

I teroristička grupa „Nacionalsocijalističko podzemlje“ (NSU), koja je širom Nemačke ubila deset osoba, tu je imala plodno tlo, kao i jednog od svojih ključnih pomagača, Andrea Emingera. Motiv NSU bio je rasizam.

Rudne planine, međutim, karakteriše i snažno civilno društvo. Samo u Aue-Bad Šlemi postoji više od 300 udruženja – u gradu sa oko 19.000 stanovnika. Feliks Zel iz gradskog centra ističe da su izbori nešto promenili: udruženja se sve više povezuju – u odbrani demokracije i raznolikosti, kaže: „U prošlosti je nedostajala mreža, to nije funkcionisalo. Ali sada se tu nešto događa.“