Nastavljamo tamo, gdje su drugi započeli, moto je češkog ministra vanjskih poslova, Karela Švarcenberga. Podržaće, kaže, evropsko opredjeljenje balkanskih zemalja, tim više, što je i sudbina njegove zemlje bila slična onoj, Zapadnog Balkana. Promjena sistema, odvajanje od Slovačke, uspostava nezavisne države, period tranzicije – sve to nije olakšalo put Češke ka evropskim integracijama.

Svoja iskustva, međutim, Češka će sada rado da podijeli sa zemljama Zapadnog Balkana, kaže Švarcenberg, prije svega sa Bosnom i Hercegovinom: „Tokom našeg procesa približavanja Evrospkoj uniji, bili smo prilično ograničeni, morali smo da ispunimo niz uslova, što na početku nije bilo nimalo lako. Način, na koji to da uradi, objasnićemo naravno i Bosni i Hercegovini. Stajaćemo na strani ove zemlje.“

Evropska sudbina BiH zavisi od njenih političara

Evropska sudbina zemlje, međutim, i dalje će da zavisi od domaćih političara. Vrbovanje visokog predstavnika, Miroslava Lajčaka, da se Bosna i Hercegovina ponovo nađe na Dnevnom redu evropskih institucija, samo dijelom je urodila plodom. To potvrđuje i Karel Švarcenberg izjavom: „Naš posebni angažaman ogleda se u tome, što ćemo Bosnu i Hercegovinu podržati i u Briselu, ali i u samoj Bosni. To sam dogovorio i sa ostalim ministrima vanjskih poslova. Bosni ćemo pomoći kad god i gdje god joj pomoć bude trebala, ali sva ta pomoć zavisi i od same b-h vlade, zavisi od toga, šta će oni da zahtjevaju od nas.“

Češki ministar pozdravio je i podržao Sporazum iz Odžaka: „U Bosni i Hercegovini je sada, hvala Bogu, došlo do Sporazuma, u kojem su se sve tri strane sporazumjele u programima koji su neophodni za daljnji put u Evropsku uniju.“

Srbija će biti poseban izazov

Poseban izazov za Čehe tokom predsjedavanja Evropskom unijom, biće, kaže Švarcenberg, Srbija. Pomoći će ovoj zemlji da otkloni i posljednju prepreku za punu kooperaciju sa međunarodnim sudom u Hagu po pitanju ratnih zločina. Jedna od aktuelnih tema je svakako i Kosovo, čiji će proces približavanja, tvrdi Švarcenberg, nešto duže da traje: „Moramo pomoći Kosovu da dobije svoje međunarodno priznanje. Taj proces, međutim, neće biti završen tokom našeg predsjedavanja, time će se izvjestan period pozabaviti i Šveđani.“

Najsvjetliju evropsku perspektivu za sada ima Hrvatska. Većina hrvatskih poglavlja, kaže Švarcenberg, trebala bi biti završena tokom češkog mandata. Mišljenja je da će Hrvatska kročiti u Uniju tokom druge polovine naredne godine, kada Švedska preuzme predsjedavanje Evropskom unijom.