„Klub" je nova Netfliskova serija, čija je radnja smještena u Istanbul 1950-ih godina. Mnogim ljudima u Turskoj budi osjećaj nostalgije. U prvom planu priče je komplikovana veza između majke i kćerke. Sefardska Jevrejka se vraća svom starom životu. Ona pokušava da obnovi odnos sa svojom kćerkom Rašel, s kojom dugo nije bila u kontaktu. Mnoge scene se odvijaju u jednom zadimljenom džez klubu.

Priča je utkana u jednu tursku epohu, koja iz današnje perspektive izgleda posebno kosmopolitski. Posebno u metropoloma poput Istanbula u prvoj polovini 1950-ih je bilo enormno šaroliko; pravoslavni Grci i Jermeni, katolički hrišćani, Turci, Kurdi i Jevreji živjeli su zajedno u miru, u živim subkulturama.

- pročitajte još: 1.700 godina jevrejskog života u Njemačkoj

Serija je izazvala posebne diskusije o tome da li je tursko društvo postalo previše jednoobrazno. Mnogi gledaoci su bili zapanjeni što se u Netfliksovoj seriji govori jezik, kojeg se danas sjećaju samo najstariji. Ladino, jezik sefardskih Jevreja vuče porijeklo iz Španije. Takođe se čuju i teške kritike da turska politika ne podržava dovoljno manjine i njihove jezike.

Ladino – ugorženi jezik

Ladino danas govori svega nekolicina ljudi starijih od 50 godina, dok je 50-ih u Istanbulu bio sveprisutan. S obzirom da ovaj jezik danas govori još svega 200.000 ljudi širom svijeta, Unesko je ladino stavio na listu „ugroženih jezika“. Prema Uneskoovom atlasu jezika, na svijetu je trenutno od izumiranja ugroženo oko 2.500 jezika. Tendencija koja se primjećuje i u Turskoj. Dugo vremena su Osmanlijsko carstvo i turska država koja ga je naslijedila važili za basen različitih kultura i jezika. To se promijenilo posebno posljednjih decenija: kapadokijski grčki, asirsko-novoaramejski dijalekat ili ubički jezik su odavno izumrli.

- pročitajte još: Tajni jezik Banjaka iz Osata

Zapadnojermenski, abhaski, kabar-čerkeski, zazaki, abazinski, hemšin, laski, pontsko-grčki, romski, suretski, gagauški, turojo, hertevin i naravno ladino su u Turskoj ugroženi od izumiranja. Zbog toga Unesko zahtijeva da se stvore uslovi u kojima bi jezik i dalje mogao da se govori i prenosi na naredne generacije. Takođe se zahtijeva da država prizna i zaštiti manjinske jezike, takođe i kroz obrazovanje.

Zaštita jezika: „borba za ljudska prava“

U mnogim zemljama se prvenstveno nevladine oragnizacije brinu za zaštitu jezika, ali njihov uticaj je često ograničen. Godine 2020. je „Laz Enstitutsu“ – platforma za zaštitu laskog jezika, koji se govori na crnomorskoj obali – pokrenuo projekat „Network of Laz and Circassian Civil Societes", koji finansijski podržava i Evropska unija. U okviru ove inicijative podržavaju se jezici, „koji su pali u zaborav“. Koordinatorka projekta, Ejlem Bostandži kaže za Dojče vele da je zaštita maternjih jezika istovremeno i borba za ljudska prava. Jer, svaki čovjek ima pravo na maternji jezik. „Jezik je nosilac i prenosilac kulture. Moramo da uspostavimo određenu geografiju. Šumu mnogih različitih jezika“, kaže Bostandži.

Ejlem Bostandži kao veliki problem vidi to što u Turskoj neki jezici više ne mogu da se prenesu na naredne generacije, jer se na njih više ne gleda kao na korisne. Lingvistkinja ukazuje na djelimičan uspjeh: u okviru zakona o harmonizaciji iz 2001. potpisanog između Turske i Evropske unije odlučeno je da se ugroženi jezici laski, gruzijski, adigejski, abhaski i zazaki jezik uvedu u srednje škole kao izborni predmeti.

Premalo pdosticaja i nastavnog programa

S obzirom na nedostatak nastavnog kadra i podsticaja za učenike, Zakon o harmonizaciji EU ipak nije pokazao neki poseban uspjeh. „Veoma je važno da se ovi jezici mogu izučavati fakultativno. Ali, da bi jedan od ovih kurseva mogao da se održi potrebno je da se prijavi najmanje 10 učenika.“ No, čak i kada se pređe ova prepreka, često nema odgovarajućih profesora, kritikuje Bostandži.

- pročitajte još: "Jevreji napuštaju Evropu"

Ova aktivistkinja kaže da i na univerzitetima vlada veliko interesovanje za ugrožene jezike. Najrenomiraniji univezitet u Turskoj, istanbulski Univerzitet Bogaziči, nudi kurseve na laskom jeziku. Univerzitet Bilgi kao kurs jezika ima istočnoturski zazaki jezik. Ali, to nije dovoljno, smatra Bostandži. „Ugroženi jezici bi morali da budu uvršteni u školski program kao obavezni predmeti, posebno u regionima u kojima se govore. Na univerzitetima moraju da se otvore katedre za ove jezike. Osim toga potrebni su nam televizijski kanali na ugroženim jezicima.“

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu