Ugovor o viznim olakšicama koji je BiH potpisala sa EU osigurava određene vizne olakšice za 20 kategorija bh. građana, među kojima su političari i novinari. Za te kategorije taksa za vize će biti besplatna. Vize će se izdavati na duže vremenske periode, a svi zahtijevi za njihovo izdavanje biće razmotreni za manje od deset dana. BiH je i ranije imala vizni režim sa Slovenijom i Mađarskom, državama koje su sada obuhvaćene tzv. šengenskim prostorom. Obje zemlje i ranije su davale vize bh. građanima po pravilima koja se u suštini ne razlikuju bitno od šengenskih, ističe sekretar Ministarstva sigurnosti BiH Bakir Dautbašić: »Jedina je razlika u tome što je Slovenija, na žalost, morala da ukine praksu izdavanja besplatnih viza za naše građane.«

Građani ne dijele optimizam političara

Ugovor o viznim olakšicama je samo prvi korak koji je Ministarstvo sigurnosti poduzelo ka uspostavi bezviznog režima između BiH i EU, kaže Dautbašić: »Već u proljeće počinje tzv. viza dijalog sa EU i počećemo razgovore kako bismo ustanovili šta još treba učiniti kako bismo se domogli tzv. bijele liste, i iskreno se nadam da ćemo do tada već imati potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je jedan od osnovnih preduslova.« Da li su uslovi putovanja bh građana isti za sve zemlje EU? Bakir Dautbašić: »Jesu. Onoga momenta kada se uđe u Šengen, kad pređemo granicu Slovenije, moći će se bez ikakvih problema putovati po cijelom Šengenu. Neće više biti nikakvih problema. Dakle, kad se uđe u Sloveniju, carina i granica više nema.«

Građani BiH koje smo anketirali nisu ravnodušni na posljednje proširenje šengenskog područja. »Bilo bi mi drago da skočimo jednu stepenicu više, radi viza, radi svega. Da omladina može više da izlazi, ali i da se vraća.« »Kako su krenuli naši političari, nigdje ništa. Prvenstveno mi mladi nemamo ovdje nikakvog prosperiteta. Pitanje je hoće li naša djeca imati budućnost ovdje.« »To je užas, međutim, imamo to što imamo. Dok je ovakva politička situacija, dok imamo tri države u jednoj državi mislim da nemamo nikakvih šansi.« »Evropa hoće svakome da otvori svoja vrata a mi se zatvaramo. To nam čine nacionalne stranke.« »Svi bi mi voljeli da se možemo kretati slobodno. Ja se osjećam kao da sam u nekom grču.«

Bosna i Hercegovina opasana »šengenskim zidom«

Pomjeranje šengenske granice prema BiH moglo bi uzrokovati nove međuetničke frustracije, smatra profesor na Mostarskom univerzitetu Slavo Kukić. U perspektivi, pomjeranje šengenskih granica prema istoku neće pogoditi dio bh. građana budući da je najveći broj bh. Hrvata u poziciji da ima državljanstvo Republike Hrvatske, pa i pasoše te zemlje.

U političkim kalkulacijama sa Srbijom u procesu rješenja kosovske krize, EU bi mogla i toj državi naglo otvoriti svoja vrata, smatra profesor Kukić: »Ako u toj situaciji BiH bude u stvari opasana šengenskim zidom, i ako u toj situaciji značajan dio bh. građana dobije srbijanske pasoše, ta činjenica će dio građana BiH dovesti u poziciju drugorazrednih građana i po sebi može izazvati reakcije različite vrste.«

Od 21. decembra državljani 9 najnovijih članica EU putuju slobodno od Estonije do Portugala bez provjere isprava na granicama. Riječ je najvećem proširenju zone slobodnog kretanja unutar šengenske teritorije, koju sada čine 24 zemlje.