Nemali broj ljudi je pomislio da se Moskva priprema da se vojno umiješa u borbu za vlast u Venecueli, kada su u subotu dva ruska vojna transportan aviona sletjela na aerodrom u Karakasu. Prema medijskim izvještajima, avioni su prebacili oko 100 uniformisanih vojnika i 35 tona tereta u Venecuelu, među njima su i teški kamioni. Prenose i da je tu bio i general-pukovnik Vasilij Tonkoškurov, šef štaba ruskih kopnenih snaga.

Oba aviona su na putu za Karakas sletjela u Siriji, gdje se Rusija od 2015. vojno angažuje na strani vlastodršca Bašara al Asada. Da li to Kremlj sa svojom vojskom stvarno hoće da uzdrmanom vlastodršcu Nikolasu Maduru pomogne da se uspravi?

Dosadašnje razmjere akcije u latinoameričkoj zemlji ne govore u prilog poređenju sa ruskim akcijama u Siriji, a još manje sa sovjetskim u Afganistanu. O pravoj pozadini toga može samo da se spekuliše, rekao je za DW ruski vojni ekspert Aleksander Golts: „Možda ruske jedinice pripremaju Madurovu evakuaciju, možda hoće da iznesu iz zemlje zlato ili šalju pojačanje kako bi branile Madura". Ništa se ne može isključiti, kaže Golts.

Rusija šalje Venecueli oružje vredno milijarde

Nadležne vlasti u Moskvi trenutno se ne oglašavaju. I u ruskim medijima je dolazak dva transportera u Venecuelu marginalna tema. Predstavnici vojske su u Venecuelu otputovali na savjetovanje u vezi sa ranijim ugovorima o isporuci oružja, prenijela u ponedeljak u jednom izveštaju državna novinska agencija RIA-novosti, pozivajući se na jednog ruskog diplomatu u Karakasu. Dodavši da u tome nema „ničeg tajnovitog".

Rusija već godinama isporučuje Venecueli oružje čija se vrijednost procjenjuje na više od deset milijardi dolara, između ostalog borbene avione , helikoptere, protivvazdušne sisteme i tenkove. Uskoro bi trebalo da budu otvorene i fabrike automatskih pušaka „Kalašnjikov" kao i jedna fabrika patrona. Te isporuke zajedno sa investicijama u venecuelansku industriju nafte su dva glavna interesa Rusije u krizom potresenoj zemlji u Južnoj Americi.

Zašto je Moskva vojno rezervisana

Proteklih mjeseci, Kremlj je izvještaje o mogućem vojnom prisustvu Rusije u Venecueli odbacio kao glasine. Između ostalog se spekulisalo o ruskim plaćenicima takozvane Vagnerove jedinice koji imaju borbeno iskustvo u Istočnoj Ukrajini i Siriji. Krajem januara, venecuelanski šef države Maduro i ruski predsjednik Vladimir Putin su imali telefonski razgovor. Ali u tom razgovoru Maduro nije tražio vojnu pomoć, rekao je tada portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Dosad je Rusija pokazivala samo simboličku spremnost da vojno pomogne Venecueli. Tako je Moskva u decembru 2018. poslala u Karakas dva bombardera tipa Tupoljev-160 (koji nose atomske bombe) i koji su učestvovali na zajedničkoj vježbi sa venecuelanskom avijacijom. Mali detalj: tada su bombardere pratili isti avioni koji su sada sletjeli u Karakas, Iljušin-62 i Antonov -124. No, to je bilo prije zaoštravanja krize, kada se opozicioni političar Huan Gvaido proglasio za prelaznog predsjednika da bi ga potom priznale mnoge zapadne zemlje.

U ruskim medijima se navode dva moguća razloga zbog kojih se Rusija do sada na vojnom planu držala rezervisano u Venecueli. Prvo, vladina armija je tamo mnogo jača nego ona u Siriji pred rusku intervenciju. Drugo, rastojanje je veće i logistička podrška trupama je teža. Na društvenim mrežama se spekuliše da je Rusija htjela da zastraši prije svega SAD da ne interveniše vojno u Venecueli.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android