„Proteklih godina u Srbiji je bilo mnogo protesta.Ono što ovaj čini posebnim jeste njegova sposobnost povezivanja s različitim društvenim miljeima i grupama. To pokret čini širokim i snažnim, ali i teškim za koordinaciju“, piše švajcarski Noje Cirher cajtung.

„Srž su“, navodi se, „lokalna ekološka udruženja, koja su se okupila pod sloganom: ’Ne damo Jadar!’ To ne čudi, jer nijedna tema ne mobiliše toliko građana kao zaštita okoline. Mizeran kvalitet vazduha u gradovima i nemilosrdno iskopavanje bakra od strane kineskih kompanija u Boru i Majdanpeku su skandal koji traje već više godina."

„Osim toga, postoji urbani milje kojem već dugo smeta bahata politika moći vladajuće 'Napredne stranke'. Pravi primjer za to je nonšalancija s kojom je Vučić prije izbora 2022. poništio projekat, da bi ga onda, uz pomoć popustljivog pravosuđa, ponovo izvukao iz fioke."

„I još jedan segment stanovništva osjeća se ugroženo: 'rasprodaja domovine' mobiliše konzervativce i nacionaliste koji smatraju da se ne smije tolerisati rasprodaja plodne zemlje i čiste vode stranoj multinacionalnoj kompaniji", piše švajcarski list i ujedno navodi da „dodatni legitimitet otporu daje činjenica da kritike izražava i ugledna Srpska akademija nauka i umjetnosti, kao i neki predstavnici crkve (ali ne i njen vrh)."

„Stvari samo pogoršava to što je EU takođe u to uključena i što je ona te mineralne resurse deklarisala kao svoj strateški interes. Mnogima je cinično to što Njemačka, koja ima svoj litijum, rudarstvo radije prepušta Srbiji. Kritika uništavanja prirode, beogradskog aparata moći i kvazikolonijalne eksploatacije čine narativ koji je ubjedljiv za mnoge Srbe."

Na kraju, švajcarski Noje Cirher cajtung zaključuje: „Pokret protiv rudarenja litijumaima potencijal da postane prijetnja Vučićevom sistemu, ali on je i dalje čvrsto u sedlu i ima moćne međunarodne saveznike koji na njega računaju. Njegov najjači argument je, međutim, potencijalna makroekonomska korist od projekta: srpsko-američki ekonomista Branko Milanović procjenjuje da bi on doprinio sa čak dva do tri odsto u bruto društvenom proizvodu zemlje. Puno je dakle toga na kocki za obje strane.“

„Nema litijumskog popusta“

Berlinski Tagescajtung objavio je intervju s njemačkom državnom sekretarkom Franciskom Brantner. Ona je, kako se navodi, u Ministarstvu privrede zadužena „za nabavku repromaterijala".

Na konstataciju novinara da se „čini da Njemačka radi sve što može kako bi nabavila litijum", a zatim i pitanje „zar zaštita životne sredine više nije toliko važna", ona odgovara ovako: „Ekstrakcija sirovina uvijek ima uticaj na prirodu. To znamo u Njemačkoj, od uglja, do šljunka. Cilj je smanjiti štetu na apsolutni minimum i zagarantovati naknadnu renaturaciju. Prvobitni planovi Rio Tinta u Srbiji nisu zadovoljili naše standarde zaštite okoline. Zato je bilo ispravno demonstrirati protiv toga i bilo je dobro što je projekat zaustavljen. Savezna (njemačka) vlada i Evropska komisija pozvali su na novi koncept", kaže Brantner.

Ona zatim objašnjava šta to znači: „Litijum u Srbiji treba eksploatisati samo ekološki prihvatljivim postupcima, uz odgovarajuće visok nivo zaštite vode i tla, i veoma dobar plan za skladištenje otpada. Pod pritiskom iz Srbije, između ostalog, ponovo je izrađen plan projekta. Sada postoji novi koncept za odlagališta, koji, između ostalog, predviđa da će više ostataka od rudarenja ponovo moći da se iskoristi i to ne bi trebalo da se radi u sred rječne doline. Postoji i novi koncept za vode, a projekat se oslanja na obnovljive izvore energije. Konačno, treba nam i recikliranje. Zato smo proširili Uredbu o ekološkom dizajnu kako bismo u to uključili i efikasnost sirovina i recikliranje", kaže njemačka državna sekretarka.

Franciska Brantner naglašava da Njemačka i EU „veoma ozbiljno" shvataju zabrinutost lokalnog stanovništva, obećava da će „EU pratiti i nove, buduće procijene uticaja na okolinu kako bi se poštovali ekološki standardi" i naglašava da, „za razliku od mnogih drugih sirovinskih projekata u svijetu, gdje se sirovina samo izvozi, ovdje bi stanovništvo trebalo da budu uključeno u lanac stvaranja vrijednosti".

Novinar je postavio i pitanje „može li se uopšte vjerovati autokratskom režimu (u Srbiji) koji ima simpatije za Putina", na šta predstavnica njemačkog Ministarstva privrede odgovara: „Rio Tinto je predan poštovanju zakona EU o zaštiti okoline, iako oni u Srbiji samo djelimično važe. Državna kontrola leži na Srbiji. Evropska unija i mi takođe, moći ćemo da pružimo stručne savjete. Naše kompanije takođe su zainteresovane da se obezbijedi poštovanje ekoloških standarda."

A na pitanje „kakva su obećanja zauzvrat data Srbiji“ i „može li Vučić da se nada da će ostvariti svoje srpske nacionalističke ciljeve u BiH i na Kosovu ili mu je pružena perspektiva ulaska u EU", Franciska Brantner odgovara:

„Srbija je kandidat za ulazak u EU. Na taj proces, u kojem vladavina prava i demokratija imaju centralno mjesto, ovaj projekt neće uticati. Nema litijumskog popusta kada je riječ o pravnoj državi, niti ga ima za Kosovo ili Bosnu i Hercegovinu. Mi Zeleni uvijek smo podržavali civilno društvo u Srbiji. Kako bismo ga ojačali, postigli smo recimo to da će Rio Tinto uspostaviti stalni savjetodavni odbor civilnog društva. Lokalno stanovništvo i opozicija s pravom traže od državnih institucija sprovođenje ekoloških standarda. Istovremeno, dobro je ako rudarimo u evropskim nalazištima i obrađujemo (sirovine) na evropski način."

Na taj način, dodaje njemačka državna sekretarka, „sprečavamo Kinu da poveća svoj uticaj na važne evropske izvore sirovina. Jer nije pitanje ’da li će biti projekta ili neće’, nego ’da li će se projekat Rio Tinta realizovati sa evropskim partnerima ili će to da urade Kinezi'. Ne vjerujem da bi po demokratiju, okolinu i lokalno stanovništvo u Srbiji bolje bilo s kinesko-srpskim partnerstvom. Ovaj novi projekt takođe je prilika da se svijetu pokaže da se njemačke i evropske firme od toga razlikuju i da vađenje i prerada sirovina mogu biti mnogo ekološki prihvatljiviji nego što je to sada slučaj“, zaključuje Franciska Brantner u intervjuu za berlinski Tagescajtung.

priredio: Ivan Đerković

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu