„Od početka rata u Beogradu živi velika i šarena ruska dijaspora. Mnogi će vjerovatno ostati i promijeniti grad“, piše Noje cirher cajtung. U reportaži uglednog lista navodi se da je oko 200.000 Rusa doputovalo u Srbiju, što se ocjenjuje kao „imigracioni talas istorijskih razmjera“.

„Njihovo prisustvo mijenja glavni grad i primorava neke Srbe da revidiraju iskrivljenu sliku o Rusiji i Putinu“, navodi se u tekstu.

Prvi talas nakon izbijanja rata doveo je u zemlju prije svega disidente i aktiviste. „U drugom talasu u septembru su, pored protivnika rata, došli i mnogi stručnjaci i poslovni ljudi koji su napustili Rusiju zbog ekonomskih posljedica rata."

„Srbija je postala odredište, jer nije uvela sankcije Moskvi. Nema zabrane putovanja. Ko registruje firmu, smjesta dobija dozvolu boravka, drugi iznova moraju da produžavaju turističku vizu“, navodi ciriški list.

Ko je počeo rat?

Reporter je razgovarao sa Denisom (26), Rusom koji je pobjegao od mobilizacije za rat koji ne odobrava. Sada u Beogradu radi za nevladinu organizaciju i pomaže u evakuaciji izbjeglica iz Ukrajine. Kaže, sviđa mu se u Beogradu.

„S kim god da razgovara, gotovo uvijek za njega imaju simpatije. Ali, nažalost, često iz pogrešnih razloga“, navodi list. Denis to ilustruje razgovorom u vozu s dvojicom mladih Srba u vozu.

„Još su nekako i mogli da razumiju to što sam pobjegao od rata“, kaže Denis, ali nikako nisu prihvatali da je Rusija taj rat započela. „Rekli su da je Zapad provocirao Putina. Nisam mogao da ih ubijedim."

U članku se prenosi da preko 60 odsto Srba za rat krivi NATO i Zapad. „Taj narativ kaže: kako je NATO tokom kosovskog rata 1999. bombardovanjem nanio poraz Srbiji, isto tako sada Zapad pokušava da obori Rusiju na koljena. Ta analogija može se čuti u svakom taksiju i svakoj gostionici, i svakodnevno čitati u novinama. Posredna poruka je da će sada Rusija osvetiti srpsko poniženje“, piše list.

Kao poslije Oktobarske revolucije

Reporter Andreas Ernst, ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda, opisuje da se ruski jezik može čuti svuda, u parkovima na Starom gradu, u uličicama Dorćola ili na Vračaru. „Odnedavno ima ruskih prodavnica, restorana i barova, a kako su ruski emigranti uglavnom mladi i urbani, oni mijenjaju i kulturnu scenu."

Novinaru to liči na vrijeme poslije Oktobarske revolucije 1917. kada su u Beograd dolazile hiljade protivnika revolucije. Oni su, piše, Beogradu donijeli noćni život po kojem je grad danas naširoko poznat.

„Ako sada barem dio ruskih migranata tamo pusti korijenje, grad će se promijeniti i ekonomski. Prošle godine je u Srbiji registrovano 4.500 ruskih firmi. Veliki dio njih su iz IT sektora“, navodi Noje cirher cajtung.

Besramno skupo za Beograd

To se vidi i po cijenama. Reporter opisuje jedan bar koji su ruski imigranti otvorili na Dorćolu. U njemu limunada uvezena iz Berlina košta oko pet evra što je „besramno skupo“ za Beograd, piše novinar. Ali mnogi gosti iz Rusije to plaćaju bez problema.

Peter Nikitin (42), pravnik i aktivista, nada se da će prisustvo tolikih ruskih migranata razbiti ukorijenjene pozitivne predrasude Srba o današnjoj Rusiji. Nikitin predvodi Rusko demokratsko društvo, u Beogradu organizuje diskusije i proteste.

Kako je procijenio u razgovoru za švajcarski list, tek petina Rusa u Beogradu mogli bi se opisati kao politički protivnici rata, još petina se grozi rata, dok je 60 odsto neutralno. „Oni čekaju kako će se razviti stvari kod kuće“, kaže Nikitin.

Priredio: N. Rujević

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu