Šest država Zapadnog Balkana pristupiće Evropskoj uniji samo ako narednih godina sprovedu obuhvatne reforme, rekao je Dejvid Mekalister, izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Nova strategija proširenja koju Evropska komisija predstavlja u utorak (6. februar) ima za cilj da „ojača reformsku volju u šest država kao i da obnovi politički angažman članica EU prema Zapadnom Balkanu", rekao je Mekalister za Funken mediengrupu kojoj pripada desetak dnevnih listova u Njemačkoj.

Njemački političar, koji je i predsednik spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, rekao je da 2025. godina, koju je Evropska komisija navela kao mogući termin pristupanja Srbije i Crne Gore, zapravo predstavlja „indikativni", neobavezni termin koji treba da konkretizuje pristupnu perspektivu i pruži pristupnom procesu novu dinamiku.

„Konkretni termin pristupa nove članice EU zavisiće isključivo od toga kada svaka zemlja ponaosob potpuno ispuni stroge pravne, političke i ekonomske preduslove", ponovio je Mekalister dobro poznatu briselsku formulu. Dodao je da se u šest balkanskih zemalja moraju jačati pravna država, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala te garantovati sloboda medija. Uz to, rekao je Mekalister, bilateralni sukobi u regionu moraju se okončati što prije.

List Velt je već imao uvid u strategiju proširenja EU u kojoj piše da je Srbiji neophodan „sveobuhvatan pravno obavezujuću sporazum o normalizaciji" odnosa sa Kosovom. Navodi se da je sada „istorijski povoljna prilika" da se budućnost zemalja Zapadnog Balkana čvrsto i neopozivo veže uz EU.

Uz „snažnu političku volju, sprovođenje reformi i još uvek nedostajuće rješenje svađa sa susjedinma bi Crna Gora i Srbija do 2025. trebao da budu spremne za članstvo", dodaje se u dokumentu.

O istoj temi za austrijski list Standard piše politikolog Vedran Džihić. On počinje opisom „nacionalističke magle" koja se iz Beograda pušta nakon ubistva Olivera Ivanovića. Svo vrijeme, piše Džihić, vlast u Beogradu se prema EU prikazuje kao reformatorska, ali iznutra sprovodi sve autoritarniju politiku moći. „U Srbiji je predsjednik Vučić sa svojom SNS akumulirao više moći nego bilo ko drugi u Evropi." Slično je u Prištini, piše Džihić, gdje se premijer Ramuš Haradinaj „ističe" povećanjem sopstvene plate i kritikom na račun novog Specijalnog suda za zločine OVK.

„EU je proglasila ovu godinu godinom nade i novog ojačanog angažmana u regionu. Bilo bi fatalno da se nade pokopaju prije nego što se makar u naznakama podrže jasnom političkom agendom. Ubistvo Ivanovića i reakcije na njega pokazuju da se balkanska politika EU na početku „godine nade" nalazi u ćorsokaku. (…) EU 2018. godine mora da se izbori da bude centralni akter na Balkanu i da inkluziju Balkana tretira kao prioritetni projekat. Alternative evropskom Balkanu bi na poslijetku ugrozile cijeli kontinent", zaključuje ugledni politikolog.

Priredio: Nemanja Rujević

nr/waz