U novembru je Ustavni sud poništio izbore u prijestonici koji su održani zajedno sa saveznim izborima u septembru 2021. godine. Sud je iznio poražavajuće ocjene tog izbornog dana u Berlinu: građani su satima čekali pred biralištima jer je nedostajalo biračkih listića, na nekima su bila imena pogrešnih kandidata, jedni izborni lokali su privremeno zatvarani, a drugi su ostajali otvoreni duže nego što je propisano.

Kao šlag na tu blamažu došao je veliki berlinski maraton koji se održavao istog dana, što je stvorilo nesnosne gužve i logističke probleme.

Sud je zaključio da će izbori morati da se ponove što se pri put događa u njemačkoj istoriji. Da stvari budu još gore, Ustavni sud je prošle sedmice odbio zahtjev da zaustavi ponavljanje izbora, ali još nije dao konačnu riječ. Moglo bi biti da i novi izbori budu anulirani.

Peripetiju pravi i glasanje na saveznim izborima u Berlinu tog septembra 2021. Savezni parlament Bundestag zaključio je da bi i te izbore valjalo ponoviti na 431 od 2.256 biračkih mjesta u Berlinu, ali i tu se čeka odluka Ustavnog suda.

Socijaldemokrate kaskaju

Iako krivica za fijasko nikome nije pravno pripisana, politički je to bio veliki udarac za socijaldemokratsku gradonačelnicu Francisku Gifaj, koja predvodi lijevu koaliciju, ali sada u anketama kaska za Demohrišćanima.

Prema anketi instituta Forsa, Demohrišćani mogu da računaju na 26 odsto glasova, slijede Zeleni (18), Socijaldemokrate (17), Ljevica (12), Alternativa za Njemačku (10) i Liberali (5).

No, sada je u prvom planu da izbori proteknu kako treba. Sud je u novembru zadao kratak rok od svega 90 dana, zato se i ide na birališta ove nedjelje (12. februar).

„Obično imamo čitavu godinu da pripremimo izbore“, kaže Štefan Brehler, profesor političke administracije. On je isprva vodio komisiju koja je trebalo da istraži izborni fijasko, a potom mu je povjereno da organizuje ponovljeno glasanje.

„Zvuči banalno, ali jedan od prvih zadataka je bio da utvrdim da imamo dovoljno papira za štampanje listića“, kaže Brehler za DW. „Povećali smo i broj glasačkih kabina. Sada će na svakom biračkom mjestu biti najmanje tri umjesto dvije.“

Cilj je, objašnjava profesor, da davanje glasa ne oduzima više od četiri minuta po biraču. Prošli put su kalkulacije bile strahobalno pogrešne – često je po biraču trajalo i duže od pet minuta. Jer, tada su, osim listića za gradske i savezne izbore, oni pred sobom imali i listić za opštinske izbore te za referendum o oduzimanju stanova velikim kompanijama koje se bave njihovim izdavanjem.

Sada se, osim gradskih, ponavljaju i opštinski izbori.

Više para za biračke odbore

Mari Jineman iz nevladine organizacije „Više demokratije“ pozdravlja što će sada čovjek poput Brehlera voditi izbore. „Ali za nas je mnogo veće pitanje zašto niko nije preuzeo političku odgovornost“, kaže ona. „Naravno, prethodni šef izborne komisije je podnio ostavku, ali nije bilo posljedica za politički odgovorne."

Ovoga puta barem para neće manjkati. Gradonačelnica Gifaj odredila je posebni fond od 39 miliona evra da bi sve prošlo kako treba. Nešto novca potrošeno je da se obuči povećani broj volontera. U Njemačkoj volonteri rade ono što u BiH, Srbiji i regionu rade birački odbori – registruju glasače, provjeravaju dokumenta, broje glasove.

Do sada su ti volonteri dobijali 60 evra za svoj trud, a ovoga puta će dobiti po 240 evra i još 25 evra ukoliko prođu seminar za obuku. „Pomenuo sam to mojim studentima na univerzitetu i svi su se odmah prijavili“, kaže Brehler.

Pozvani strani posmatrači

No ni sada ne ide sve glatko. U januaru su štampani informativni leci o izborima – sa pogrešnim datumom održavanja. Nekoliko sedmica kasnije je pedesetak birača, koji su se prijavili za glasanje pismom, dobilo duple biračke listiće na kućnu adresu.

U četvrti Nojkeln se na 1.700 listića za poštansko glasanje našao jedan kandidat Liberala koji se iselio iz Berlina prije dvije godine. „Imali smo da provjerimo 4.000 imena kandidata i onda, nakon što su naši ljudi radili 18 sati, desi nam se takva glupa greška“, kaže Brehler.

Mari Jineman smatra da je dobro što Brehler izlazi pred javnost i objašnjava šta je njegov posao, ne skrivajući greške. „On polaže na maksimalnu transparentnost“, hvali ova aktivistkinja.

Pažnju medija posebno je privuklo kad je novi šef izborne komisije pozvao posmatrače OEBS-a da posjete Berlin i, eventualno, posmatraju izbore. Misija OEBS-a je poslije posjete zaključila da nema potrebe da bude tu na izborni dan.

Brehler je ipak obećao da će posmatrači iz Savjeta Evrope biti prisutni u nedjelju. Njemu je važno da javnost ima povjerenja. Barem se ove nedjelje u glavnom gradu Njemačke ne održava nikakav maraton.

 Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu