DW: Šefovi diplomatija Njemačke i Velike Britanije uputili su jasne zahtjeve BiH. U otvorenom pismu Frank-Walter Steinmeier i Philip Hammond iznose svoje prijedloge za brže uključivanje ove zemlje u EU. Šta su prednosti, a šta mane njemačko-britanske inicijative? I kakvi su dometi ovog otvorenog pisma?

Florian Bieber: Prije svega, veoma je bitno da je inicijativa došla od dvije važne države članice EU, što joj daje na težini, posebno zbog toga što su Velika Britanija i Njemačka u prošlosti imale sasvim različite poglede na Bosnu i Hercegovinu. Važno je primijetiti da su pojedine druge zemlje članice EU, ali takođe i SAD učestvovale u ovoj inicijativi, tako da ona ima prilično široku osnovu. Ja smatram da je otvoreno pismo takođe pozitivan korak, jer se tako direktno komunicira sa bh. javnošću. Mada bih ja želio da je upotrijebljen još jasniji jezik, ali ovo je prvi korak koji se ne oslanja isključivo na elite u BiH.

Najveći nedostatak inicijative je što će je u Bosni i Hercegovini sigurno tumačiti na način da EU snižava kriterijume i da odustaje od presude "Sejdić - Finci". Ovdje postoji rizik da pojedini političari u Bosni i Hercegovini to predstave kao pogrešan signal. Odnosno, da ako se dovoljno dugo čeka, može se ići dalje i bez ispunjavanja uslova EU.

Od novoizabranih bh. političara zahtijevaju se sveobuhvatne reforme u državi i privredi, na čemu odavno insistira i Brisel. Po čemu je onda ova inicijativa nova i šta je razlikuje od prethodnih?

Najvažnija razlika je u tome da ekonomske reforme stoje u prvom planu i da je priznato nezadovoljstvo stanovništva, koje je bilo vidljivo na februarskim protestima. Naravno da ova inicijativa još nije prava strategija, tako da cijeli sadržaj tek mora biti definisan. Tek tada ćemo vidjeti, koliko zapravo inicijativa predstavlja stvarni napredak.

Njemačka štampa piše da je zapravo promijenjen ton, odnosno da zahtjevi dvojice ministara vanjskih poslova u sebi imaju nešto ultimativno. Možete li prokomentarisati ove navode? Na šta se odnosi ultimatum?

Inicijativa takođe reflektuje frustracije Bosnom i Hercegovinom, osjećaj da se i nakon mnogo pokušaja i ponuda skoro ništa nije pokrenulo. Ja ne vidim inicijativu kao ultimatum, ali mislim da će spremnost za dalje angažovanje biti smanjena ukoliko incijativa propadne. Pojedine države članice naglašavaju da je EU Bosni i Hercegovini glasno i jasno dala ponudu za članstvo u Uniji, i da isključivo na Bosni i Hercegovini leži da ispuni uslove. Ako inicijativa propadne, onda sam siguran da EU dugo vremena neće pokazati interes za Bosnu i Hercegovinu.

Interesantno je i to da se njemačko-britanski ministarski dvojac nije odlučio za diplomatske akcije iza zatvorenih vrata, već je uputio otvoreno pismo sa čijim sadržajem je upoznata šira bh. javnost. Zašto su se odlučili na ovakav korak?

Elite se više ne mogu sakriti

Mnoge zapadne diplomate su isfrustrirane ponašanjem bh. elita i otvoreno pismo je jasan signal da oni računaju na građane. A odgovornost za reforme leži na elitama i one se više ne mogu sakriti iza diplomatske diskrecije, to je ono što stoji u ovoj poruci.

U inicijativi se snažno zagovaraju institucionalne reforme na svim nivoima države, te najavljuje njihov opsežan plan. Odnose li se te reforme na teritorijalno uređenje zemlje? Da li to znači da bi moglo uskoro doći do revizije Daytonskog sporazuma?

Cilj je urediti državu tako da može pristupiti EU, ni manje ni više. To ne znači da su Bosni i Hercegovini potrebne fundamentalne promjene, već se radi o tome da se jasno definiše sve ono neophodno za pristupne pregovore. Važno je da pismo govori o institucionalnim, a ne ustavnim reformama. Iako su dugoročno ustavne reforme važne, prema mom mišljenju, u inicijativi se ne radi o promjeni Daytona, već o stvaranju ili pak reformi institucija, koje će omogućiti pregovore i efikasno donošenje odluka.

Neizostavno je pomenuti i širi kontekst u kojem se ova inicijativa najavljuje. Budući da ni Rusija ni Turska ne sjede skrštenih ruku u pogledu ambicija prema BiH, postoji li kod EU bojazan da bi BiH mogla biti svakim danom dalje od Unije?

Sigurno da postoji briga da Rusija zbog zategnutih odnosa sa Zapadom može igrati destruktivnu ulogu u Bosni i Hercegovini. EU polako postaje jasno da bi mogla 'izgubiti' Zapadni Balkan, ako je perspektiva pristupanja predaleko ili ako sama EU izgleda nezainteresovana.

Rusija je uskratila podršku Misiji EUFOR u BiH, tvrdeći da međunarodno prisustvo u ovoj zemlji može biti shvaćeno kao "guranje" BiH u pravcu EU. Smatrate li da Rusija ovom odlukom zapravo ima namjeru da destabilizuje prilike u BiH?

Bosna i Hercegovina i glasanje o produžetku mandata EUFOR-a u ovoj zemlji služi Rusiji za to da EU pošalje jasan signal: Mi vam možemo praviti poteškoće, ako vi nama pravite probleme u Ukrajini.

Pitanje je vremena kad će doći do novih protesta

U BiH su u toku razgovori o formiranju vlasti i čini se da je situacija u modernoj istoriji BiH najneizvjesnija do sada. Kakav rasplet Vi očekujete? Ko će, prema Vašem mišljenju, činiti parlamentarne većine na entitetskim, a ko na državnom nivou?

Odgovor na ovo bile bi čiste spekulacije. Bilo bi sigurno poželjno da postoji jasna većina i jasna opozicija i takođe da su vlade na entitetskim i državnom nivou slične, inače bi rizik od blokada bio još veći.

Sigurno je da izabranu vlast u naredne četiri godine čeka ogroman posao. Koji su najveći izazovi sa kojima se mora suočiti kako bi poboljšala socio-ekonomski položaj građana?

Posao je ogroman. Naravno da vlade same ne mogu poboljšati ekonomski položaj, regionalni i globalni okviri su takođe presudni, ali Bosna i Hercegovina reformama može postati atraktivnija za investicije i približavanjem Evropskoj uniji može se poboljšati ekonomski položaj. Nažalost, najvažnije partije ne daju signal da će ozbiljno pristupiti reformama i procesu približavanja EU. Smatram da, ukoliko se nastavi stagnacija u kombinaciji sa korupcijom, kao što je bilo proteklih godina, pitanje je vremena kada će doći do novih protesta. Onda bi vladama moglo biti gusto, kao što je to bio slučaj u februaru.

Florian Bieber je politikolog i ekspert za etničke konflikte. Profesor je na Karl-Francenzs Univerzitetu u Grazu i rukovodi Centrom za južnoevropske studije. Bieber je radio i kao gostujući profesor na sarajevskom Univerzitetu.