„Humanitarna pauza" u Pojasu Gaze može se smatrati  trijumfom za Katar, malu državu Persijskog zaliva.

Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje objavilo je u srijedu 22. novembra rano ujutru saopštenje u kojem je najavilo četvorodnevnu „pauzu" tokom koje će sve strane – izraelska vojska, militantna grupa Hamas i naoružano krilo Hezbolaha u Libanu – da prekinu borbu. To bi trebalo da stupi na snagu od ovog petka 24. novembra.

Time se omogućava  oslobađanje 50 talaca koje Hamas drži u Gazi,  u zamjenu za oslobađanje oko 150 palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora. To bi takođe omogućilo da humanitarna pomoć stigne u Pojas Gaze.

Taoci, koje će Hamas da oslobodi, su  žene i djeca  a palestinski zatvorenici, koji će biti pušteni iz izraelskih zatvora, takođe su uglavnom žene i maloljetnici.

Hamas, koji SAD, EU i drugi smatraju terorističkom organizacijom, 7. oktobra je iz Gaze izvršio raketni i kopneni napad na Izrael, u kojem je ubijeno oko 1.200 Izraelaca i stranaca. Hamas je takođe kidnapovao 240 ljudi. Izrael je otada bombardovao tu enklavu od oko 360 kvadratnih kilometara i takođe spriječio ili otežao snabdijevanje vodom, hranom, gorivom i medicinskim potrepštinama.

Prema zdravstvenim zvaničnicima na teritoriji pod kontrolom Hamasa u proteklih šest nedjelja u Gazi je ubijeno13.000 ljudi.

Pregovori o taocima traju sedmicama. U jednoj fazi, izraelska vlada je navodno odbila sličnu ponudu i pokrenula kopnenu ofanzivu na Gazu. Međutim, pritisak je porastao – od strane međunarodne zajednice, od SAD-a kao glavnog saveznika Izraela, i od strane porodica talaca, koje su zahtijevale da se njihova vlada fokusira na oslobađanje njihovih rođaka.

Egipat, koji je 1979. potpisao mirovni sporazum sa Izraelom i dijeli granicu sa Izraelom i Gazom, takođe je pomogao u pregovorima. Ali, Katar je taj koji ih vodi.

Nakon katarskog saopštenja, predsjednik SAD Džozef Bajden i državni sekretar Entoni Blinken objavili su poruke na platformi X, u kojima se zahvaljuju Egiptu i Kataru. Prethodno je čak i izraelski savjetnik za nacionalnu bezbjednost Zači Hanebi pohvalio ulogu Katara uz ocjenu na društvenim mrežama da su „katarski diplomatski napori ključni u ovom trenutku".

Ali, nisu svi tako zadovoljni malom zalivskom državom. Neki komentatori kažu da se trebalo više potruditi u pregovorima, kako bi se oslobodilo više talaca. Drugi tvrde da je Katar na neki način bio saučesnik u Hamasovim napadima, s obzirom na to da je od 2012. ta zemlja uporište političkog vođstva militantne grupe. Katar jeste redovno poručivao da podržava „palestinsku stvar".

Katar – „Bliskoistočna Švajcarska"

Stručnjaci se slažu da Katar balansira po tankoj žici kada je u pitanju spoljna politika, igrajući ulogu svojevrsne „Bliskoistočne Švajcarske" i otvarajući vrata svima koji dolaze.

„Uloga Katara je posebno osjetljiva jer ta zemlja ima iskustvo posredovanja već više od dvije decenije", rekao je nedavno za DW Gvido Štajnberg, viši saradnik njemačkog Instituta za međunarodne i bezbjednosne poslove.

Katar je bio posrednik između međunarodne zajednice i talibana u Avganistanu (koji takođe imaju političke kancelarije u Dohi), između SAD i Irana, pa čak i između Rusije i Ukrajine.

U Kataru se nalazi i najveća vojna komanda SAD na Bliskom istoku, baza Al Udeid, koja je igrala značajnu ulogu u evakuacijama iz Avganistana 2021. Zbog toga je Katar tada opisan kao „glavni saveznik, koji nije u NATO-u".

Emirat je 1996, u vrijeme kada su se druge zemlje u regionu čvrsto protivile bilo kakvim vezama s jevrejskom državom, dozvolio Izraelu da otvori svoje trgovinsko predstavništvo u Dohi. Potom je 2009. Katar zamrznuo odnose sa Izraelom, ali navodno ih ipak održava, samo iza kulisa. A takođe je već posredovao između Izraela i Hamasa, kao na primjer tokom rata između Izraela i Gaze 2014.

„Katar je dugo imao pragmatičan odnos, u kojem je koristio finansijske podsticaje za upravljanje i deeskalaciju raznih tenzija i rata između Izraela i Hamasa", rekao je prošlog mjeseca za DW Sanam Vakil, direktor programa za Bliski istok i sjevernu Afriku u britanskom Četam hausu. On Katar vidi kao „prirodnog posrednika" kada se radi o taocima, ali i o deeskalaciji i zaštiti ljudi u Gazi.

Katar operiše u svojevrsnoj sivoj zoni, napisao je prošle sedmice za nedeljnik „Njujorker", Džoel Sajmon, novinar i autor knjige objavljene 2019. pod naslovom „Želimo da pregovaramo: tajni svijet kidnapovanja, talaca i otkupa".

„Iako zvaničnici zemlje kažu da se rukovode humanitarnim principima i željom da smanje konflikt i unaprijede stabilnost, oni su jasno iskoristili priliku da steknu uticaj i vidljivost, vjerujući da tako povećavaju i sopstvenu bezbjednost u nestabilnom regionu", ukazuje Sajmon i zaključuje da sjedenje na dvije stolice Katar čini vrijednim saveznikom i da Katar to zna.

Milioni za Gazu

Katar je za Gazu izdvajao oko 27,4 miliona evra mjesečno. Ali, svađe oko tog novca su još jedan primjer s koliko napetosti je povezana uloga Katara kada su u pitanju Palestinci i Hamas.

Neki su sugerisali da se katarskim novcem finansira Hamasovo vojno krilo i da se koristi u „zle svrhe". Hamas vlada Gazom od 2007. i upravlja i njenim finansijama za civilnu administraciju. Prema podacima Ujedinjenih nacija,  80 odsto stanovnika Pojasa Gaze zavisi od međunarodne pomoći  i to ne samo sada zbog aktuelne krize, već još od  2007. godine, kada je Izrael uveo blokadu.

Odgovarajući prošlog mjeseca na Rojtersove upite o novcu u Gazi, zvaničnik katarske vlade izjavio je da je novac namijenjen siromašnim porodicama i platama državnih službenika, uključujući ljekare i nastavnike. Katarski novac zapravo ide preko Izraela, objasnio je katarski zvaničnik Rojtersu. Elektronski se prebacuje u Izrael, koji ga zatim prosljeđuje vlastima Gaze kojima upravlja Hamas, a sva plaćanja su „u potpunosti koordinirana s Izraelom, UN i SAD".

Zvaničnici SAD napominju da je Hamasov sistem prikupljanja novca veliki, raznolik i zamršen. Dio novca, kažu, vjerovatno se koristi nelegitimno, uključujući i onaj koji dolazi iz Katara ili Irana, a koji igra veliku ulogu u podršci Hamasu. A tu su i drugi finansijski posrednici širom svijeta. Na primjer, nakon napada 7. oktobra, SAD su sankcionisale još neke subjekte, koje povezuju s finansiranjem Hamasa, uključujući i posrednika u Kataru, kao i druge u Sudanu, Turskoj i Alžiru.

Da li će se sada promijeniti uloga Katara?

Uprkos uspjehu Katara u ovoj rundi pregovora, čini se da je jedan od ishoda trenutnog sukoba – dogovor između Katara i SAD prema kojem će Doha morati više da se distancira od Hamasa, nakon što se situacija smiri.

Sredinom oktobra, više od stotinu političara u SAD zahtijevalo je da Katar protjera Hamasove zvaničnike iz zemlje. „Veze zemlje s Hamasom... jednostavno su neprihvatljive", navodi se u pismu, koje su uputili predsedniku Bajdenu.

Istovremeno, rukovodstvo Katara je izjavilo da misli da je dalja diplomatija način za postizanje mira.

„Sporazum između Izraela i Hamasa, do kojeg je došlo posredovanjem Katara, predstavlja prvu važnu diplomatsku pobjedu od početka rata", kaže Hju Lovat, iz Evropskog savjeta za spoljne odnose. A to je, dodaje on za DW, „prilika da se otvori prostor za podsticanje potpunog prekida vatre zasnovanog na širem diplomatskom putu".

Ali, ako Katar u potpunosti protjera Hamasove zvaničnike, oni bi mogli da se nađu u zemlji koja je mnogo manje raspoložena da bilo kome pomogne, ako bude potrebna dalja diplomatija. Naime, prije nego što se 2012. prebacilo u Katar, političko vođstvo Hamasa nalazilo se u Siriji.

Pratite nas i na Facebooku, preko X-a, na Youtubeu, kao i na  Instagramu