Prije nekoliko dana Vlada Republike Srpske je predložila uvođenje dvije stope PDV-a, od 10 odsto za osnovne životne namirnice i 22 odsto, za svu ostalu robu. Razlog je kažu pokušaj da se siromašnom sloju stanovništva smanji porez na osnovne životne namirnice. Međutim, u praksi to nije baš tako s obzirom na to da bi istovremeno taj porez bio smanjen odnosno povećan i bogatim i siromašnim.

Zanimljivo je da u BiH ne postoji porez na luksuznu robu, tako da je ona oporezovana istom stopom od 17 odsto, što je nevjerovatno, priznaju i u Upravi za indirektno oporezivanje.

Isti porez na drago kamenje i pelene

„Skupocijeni automobili, nakit, drago kamenje, bunde i slično....tako nešto u BiH nije oporezovano posebnim porezima već se plaća PDV koji iznosi 17 odsto, kao i na sve ostale proizvode“, kaže Ratko Kovačević iz Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH.

Prema podacima ugledne međunarodne kompanije „Wealth-X“, u BiH živi 90 multimilionera što je uvećanje za pet osoba od 2012. godine. Kapital sa kojim raspolažu procjenjuje se na devet milijardi dolara. To znači da bi ovih 90 lica moglo pokriti kompletan budžet recimo Republike Srpske u narednih deset godina. Za to vrijeme sve je više siromašnih građana BiH a ekonomisti smatraju da je toliki jaz posljedica nebrige vlasti, ali i oličenje nedemokratskih sistema gdje bogati povećavaju bogatstvo a siromašni postaju siromašniji, tako da se vremenom gubi srednji sloj stanovništva.

„Kontrarevolucijom kapitala ukinuli smo osnovna civilizacijska dostignuća sadržana u jakoj državi blagostanja preko zaštite građana. Kapital mora da ustukne i da se sindikati i rad suprostave pohlepi i prevlasti individualnog nad društvenim. Ukoliko se to ne desi, imaćemo veliki problem“, smatra ekonomista Aleksa Milojević.

Za 40 godina rada 160 maraka penzije

Radenko Lakić iz Banjaluke radio je 40 godina u gradskom „Autoprevozu“. Milijarde za njega postoje samo na papiru a sa 160 maraka penzije kaže živi kako zna i umije: „Borim se. Da sam se predao sa 160 maraka bih odavno umro. Radim fizičke poslove, sve, ne biram. Dobro je... sve u svemu živa glava... Ali mi je žao što su upropastili sve, fabrike su prazne, nezaposlenih je sve više. Jad i bijeda“.

Radenku će smanjenje stope PDV-a na osnovne životne namirnice, ukoliko do toga uopšte dođe zbog komplikovanih procedura koje se moraju sprovesti u UIO pa zatim i u Parlamentu BiH, dobro doći jer očekuje smanjenje cijena proizvoda. Međutim, Hazimu Hajriću to, kaže, neće mnogo značiti jer nema nikakvih redovnih primanja a na pitanje od čega živi, ni sam kaže ne zna. „Imate ljude koji voze bijesna auta s jedne strane i ove koji prebiraju po kontejnerima s druge. Ali, bojim se da je to samo početak, da će biti još mnogo gore. Radio sam u `Incelu` 20 godina, danas živim od pomoći dobrih ljudi. Snalazim se svakako, ne znam šta bih ti rekao. Vidiš da idem pješke u grad, nemam ni za autobus. U godinama sam, ali jedini mi je spas da pobjegnem negdje odavde“.

Mercedes ili Maserati

Dok siromašna i srednja klasa ili ono što je od nje ostalo razbijaju glavu koju namirnicu za osnovne životne potrebe izabrati kako bi u kućnom budžetu ostalo više novca, oni drugi biraju između „Mercedesa“ i „Maseratija“, koji su u 2014. godini došli na tržište BiH. Isti porez plaćen je i za Maserati i za pelene ili brašno.

„Imamo Mercedes 350S čija je vrijednost prilikom uvoza u BiH iznosila oko 230 hiljada maraka te je uvoznik samo uvozne dadžbine platio 39 hiljada maraka. Ovo nije izuzetak pa je vidljivo da i određeni građani BiH mogu sebi priuštiti skupa vozila. Na ova vozila se plaća ista stopa PDV-a kao i na sva ostala“.

Procjenjuje se da oko 700 hiljada građana živi na ivici siromaštva u BiH, zemlji koja je svrstana među prvih 20 na listi najsiromašnijih u svijetu. Uz njih ide pola miliona penzionera i isto toliko nezaposlenih. Manji dio njih još se može nazvati srednjom klasom a oko 15 odsto su imućni.

„Kako god da živi jedna ta imućnija porodica, ne može da potroši više od četiri do pet litara ulja, tri do četiri kilograma šećera i brašna jer to su ekonomski neeleastične robe. I osnovni troškovi života za te porodice su jako niski i iznose dva do četiri procenta njihovih porodičnih primanja. Sve ostalo mogu da potroše na skuplje i luksuznije stvari“, kaže Gordana Bulić iz pokreta potrošača Tuzla.

Ovaj sistem će povećati socijalno raslojavanje

Ekonomisti upozoravaju da ovakav sistem nije dobar i da će, ukoliko se nastavi ovaj trend, socijalno raslojavanje biti još veće. Aleksa Milojević smatra da su dvije stope PDV-a dobre, ali da to neće donijeti suštinske promjene s obzirom da se ne mijenja oporezivanje visine prihoda, što je ključno u sistemima kao u BiH: „Mi smo nerazvijena zemlja i nepravedno društvo i mi insistiramo na indirektnim porezima a on je vrlo nepravedan jer svaljuje teret na siromašne. Sva socijalna blagodat je u direktnim porezima a kod nas u strukturi ukupnih poreza oni učestvuju sa svega sedam odsto, što je porazno. Kako bi napravili pravedno ekonomsko društvo treba da se okrenemo direktnim porezima, odnosno progresivno oporezujemo imovinu, dohotke, korporacije“.