U sjedištu Evropske komisije u Briselu nadaju se da je prva faza pomoći u poplavama nastradalom regionu Balkana završena. Poslije upotrebe evropskog Mehanizma civilne zaštite, u kome je 19 zemalja članica učestvovalo ljudstvom i oprememom u neposrednom spašavanju ljudskih života, na red dolazi obnova uništenog. U Briselu sada ukazuju na dva sljedeća instrumenta pomoći: evropski Fond solidarnosti i IPA fondovi.

„Kada je u pitanju Fond solidarnosti stojimo na raspolaganju srpskim vlastima“, poručio je komesar za regionalne odnose, Johanes Han poslije sastanka sa delagacijom Vlade Srbije.

„Moram da naglasim da se Srbija u korišćenju ovog fonda već tretira podjednako kao zemalja članica Unije“, naglasio je Han.

Pored toga što je napretkom na svom putu evrointegracija Srbija zaslužila ovakav tretman, ona se i po drugom principu kandidovala za ovaj program pomoći, a to je, nažalost, visina štete, za koju je već u ovom trenutku jasno da prevazilazi 0,6 procenata BDP, što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra. Iz Brisela poručuju da bi do početka avgusta Srbija trebalo da dostavi procjenu štete, na osnovu koje bi, tokom jeseni, EU mogla da odluči o visi nadoknade raspoložive za Srbiju iz evropskog Fonda solidarnosti. Iako u Briselu niko ne želi da licitira sa sumama, procjenjuje se da bi izdvojena sredstva iz tog fonda mogla da budu oko 10 procenata od ukupne procjene štete u Srbiji, ali i manje.

U obnovi zemlje osloniti se na pomoć, ali prvenstveno na sopstevene snage

Srbija se zbog velike štete kvalifikovala za pomoć u okvirima „nacionalne katastrofe“. Procjena šteta u Hrvatskoj još se ne zna, ali bi se Hrvatska kao članice EU mogla kvalifikovati za evropsku pomoć u oblasti „regionalne katastrofe“ ili kao susjed područja zahvaćenog prirodnom katastrofom. Istovremeno, BiH, u kojoj se takođe procjenjuju ogromne štete, zbog nedovoljnog napretka na putu ka članstvu u EU (zemalja još nema kandidatski status) ne može aplicirati za evropski Fond solidarnosti.

„O BiH se razgovara na nivou direktorijata za proširenje. U pitanju su mogućnosti za prebacivanje nepotrošenih sredstava iz fondova pretpristupne pomoći (IPA)“, izjavio je komesar Han. U Evropskoj komisiji kažu da se u slučaju BiH još razmatraju i dodatna sredstava koja mogu biti uzeta iz specifičnih programa pomoći, kao recimo ona namijenjana za programe uklanjaja mina.

Samostalni doprinos najveći

Istovremeno, kao zemlja koja se nalazi na putu evrointegracija, i Srbija će iz IPA fondova moći da „povuče“ nepotrošna sredstva iz prethodnih godina, ali i da planira usmjeravanje novih IPA fondova na sanaciju onoga što je uništeno u poplavama. Naglasivši da je Srbija došla da traži „pomoć, a ne pare“ od EU, kao i načine da što bolje iskoristi evropske procedure i fondove za obnovu zemlje, prvi potpredsjednik Vlade Srbije, Ivica Dačić je poručio:

„Ne treba očekivati da ćemo dobiti sav novac za obnovu uništenog bilo od EU ili od drugih donatora. Najveći dio toga moramo sami da organizujemo.“

Već sutra (22.05.) u Beogradu se organizuje donatorska konferencija za Srbiju, na kojoj će pored EU i njenih institucija i zemalja članica, učestvovati i međunarodne organizacije i finansijske institucije i drugi bilateralni donatori širom svijeta. Cilj je da se naprave prve procjene najugroženijih oblasti i najpotrebnije pomoći u sanaciji štete, koja se već sad u Srbiji procjenjuje u milijardama.