Crna Gora: prozapadna Vlada sa prosrpskom podrškom?
28. oktobar 2023Nova Vlada Crne Gore, treća od smjene višedecenijske vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) 2020. godine, biće izabrana početkom naredne sedmice. Ponovo će biti manjinska, predvodiće je lider Pokreta Evropa sad (PES) Milojko Spajić, dok će joj podršku u Skupštini Crne Gore pružati prosrpska koalicija „Za budućnost Crne Gore“ (ZBCG), čiji će lider Andrija Mandić biti predsjednik parlamenta. Za nešto više od godinu, predviđeno je da ZBCG rekonstrukcijom i uđe u Vladu. U opoziciji, osim Demokratske partije socijalista (DPS) i njihovih partnera, ostaju Bošnjačka stranka (BS) i Ujedinjena reformska akcija (URA) odlazećeg premijera Dritana Abazovića.
„Naša vizija je Crna Gora kao Švajcarska Balkana i Singapur Evrope", ambiciozno najavljuje Spajić. Slične riječi od crnogorskih političara čule su se i ranije, ali se nisu ostvarile. Spajić je dao mnogo obećanja od kojih su glavna: bolji životni standard i ubrzanje pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.
,,Partneri u vlasti obavezali su se da glavni spoljnopolitički cilj nove Vlade bude članstvo Crne Gore u EU, što uključuje napredak u pregovaračkim poglavljima 23 i 24, te potpunu usklađenost spoljne i bezbjednosne politike sa EU. U domenu ekonomskih reformi, Vlada će sprovesti program "Evropa sad 2" čime će se značajno podići životni standard građana, vodeći računa o stabilnosti javnih finansija”, kaže za DW visoki funkcioner PES-a i budući šef diplomatije Filip Ivanović.
Program ,,Evropa sad 2” predviđa povećanje prosječne plate u Crnoj Gori na 1000 eura (sada je oko 800), minimalne zarade na 700 (sada je 450) a minimalne penzije na 450 (trenutna je oko 300 eura). Iako i dalje nije jasno kako će to tačno sprovesti, Spajić najavljuje sveobuhvatnu poresku reformu. Prethodnim programom ,,Evropa sad 1” ukinuo je doprinose za zdravstvo i taj novac prelio se na povećanje plata svim zaposlenim, čime je i ,,kupio” podršku birača a njegov PES postao najjača stranka. Sada se spekuliše da bi mogao ukinuti doprinose za penzijsko osiguranje što on nije potvrdio, ali ni demantovao.
Na pitanje DW-a šta će to nova Vlada donijeti a što do sada nije viđeno u Crnoj Gori, Ivanović odgovara da uvode princip meritokratije, nasuprot do sada dominantnoj partitokratiji. ,,Tako će, npr., svega polovina članova upravnih odbora preduzeća u državnom vlasništvu biti delegirano po političkom ključu, dok će ostatak činiti profesionalni kadrovi, a sve stručno-ekspertske pozicije u vlasti biće popunjene na javnim i transparentnim konkursima”, najavljuje Ivanović.
Kako će funkcionisati vladajuća koalicija?
Milica Kovačević iz nevladine organizacije Centar za demokratsku tranziciju (CDT) očekuje da će ekonomija zauzeti ključno mjesto u programu buduće Vlade a tu je, kaže, i neizbježna tema deblokade procesa evropskih integracija.
,,Vjerujem da će Vlada morati da ponudi i odgovore na pitanja vezana za reformu javne uprave, u smislu povećanja efikasnosti i implementacije principa meritokratije. Ne manje važno, djeluje da će Spajić morati da prioritizira i pitanja usaglašenosti sa vanjskom i bezbjednosnom politikom EU-a, jer su to teme koje će s najvećom pažnjom pratiti i međunarodna i domaća evropski orijentisana javnost”, kaže Kovačević za DW.
Komentarišući koalicionu saradnju Spajića i koalicije ZBCG, Kovačević smatra da će dogovaranje biti teško. ,,Većina koja daje podršku ovoj Vladi je politički heterogena i njihovi odnosi su opterećeni krupnim razlikama. Takođe, svaka zakonodavna inicijativa Vlade prvo će morati da prođe sito Kolegijuma partija vladajuće većine, što govori da će Spajić imati vrlo ograničen prostor u kreiranju politika. Osim toga, ova najava je degradirajuća za parlament jer će zakonodavnu aktivnost od 81-og poslanika zapravo preuzeti grupica stranačkih lidera”, ukazuje Kovačević.
Na pitanje da li je realna rekonstrukcija Vlade krajem 2024. godine i ulazak ZBCG, Kovačević kaže da joj to djeluje kao obećana nagrada za bivši Demokratski front (DF), pod uslovom da bude dobar i konstruktivan. ,,Moguće je da Spajić, kroz najavljeni program ,,Evropa sad 2” poveća plate i onda pokuša na vanrednim izborima ostvariti rezultat koji bi mu garantovao stabilniju većinu. Ove mogućnosti je sigurno svjesna i ZBCG, pa treba vidjeti hoće li oni uopšte podržati ,,Evropu sad 2”, koja je ključni projekat PES-a i Spajića”, dodaje Kovačević.
Zapad podozriv prema novoj vlasti?
PPosebno pitanje ostaje koliko će Evropska Unija i SAD sarađivati sa novom Vladom. Tokom dugotrajnih pregovora, Zapad je ,,gurao” Spajića da napravi Vladu bez ZBCG, smatrajući da u novoj vlasti ne treba da bude ,,antizapadna partija, koja nije osudila rusku agresiju na Ukrajinu, ne podržava sankcije Rusiji niti poštuje suverenitet Kosova.” Ivanović, ipak, očekuje nastavak saradnje sa članicama EU i NATO.
,,Nova Vlada će već od svojih prvih radnih dana jasno pokazati da iskreno i predano radi na poštovanju svojih opredjeljenja i realizaciji zadatih ciljeva. Nemam dilemu da će i naši partneri i saveznici u međunarodnoj zajednici to prepoznati i jednako vrednovati. Očekujemo da ćemo u narednom periodu dodatno intenzivirati otvorenu i prijateljsku saradnju jer držimo da je njihova podrška od izuzetnog značaja za Crnu Goru", kaže Ivanović. Poručuje da je ,,trenutna geopolitička situacija, izazvana ruskom agresijom na Ukrajinu, dodatno naglasila ideju da je jedinstvo evropskog kontinenta unutar EU - najefikasniji garant za očuvanje mira i stabilnosti i da Zapadni Balkan, s Crnom Gorom kao predvodnicom u integracijama, tu šansu ne smije propustiti”.
„Nova Vlada u potpunosti razume priliku koja se ukazuje od strane EU u pogledu eksplicitno zadatog datuma proširenja. S druge strane, i države-kandidati moraju da budu recipročno spremne za pristupanje do najavljene 2030. godine, što podrazumeva da moramo odmah da krenemo s neophodnim reformama i isporučivanjem rezultata iz EU-agende. Verujem da postoji mogućnost da Crna Gora ispuni sve uslove za članstvo u EU u naredne četiri godine“, tvrdi Ivanović.
,,Nova Vlada u potpunosti razumije priliku koja se ukazuje od strane EU u pogledu eksplicitno zadatog datuma proširenja. S druge strane, i države kandidati moraju biti recipročno spremne za pristupanje do najavljene 2030. godine, što podrazumijeva da moramo odmah krenuti s neophodnim reformama i isporučivanjem rezultata iz EU agende. Vjerujem da postoji mogućnost da Crna Gora ispuni sve uslove za članstvo u EU u naredne 4 godine”, tvrdi Ivanović.
S druge strane, Kovačević smatra da saradnja ovako skrojene većine s EU i SAD-om neće biti jednostavna jer će, tvrdi, Vlada raditi pod pritiskom nepovjerenja, pa čak i otvorenog nezadovoljstva nekih međunarodnih partnera.
,,Posebno zabrinjava zauzimanje „vučićevskog“ diskursa od strane istaknutih zvaničnika i političara, koji nam udaljavanje od zapadne orijentacije i demokratskih vrijednosti prodaju pod firmom ,,odbrane suverentiteta”. Banalizacija poruka koja dolaze od evropskih zvaničnika i institucija je priprema terena za dalje širenje antievropskih narativa i antizapadnog raspoloženja. Pred PES-om je težak zadatak da povrati narušeno povjerenje”, zaključuje Kovačević.
Pratite nas i na Facebooku, preko X-a, na Youtubeu, kao i na Instagramu