Glavna kandidatkinja SPD-a za evropske izbore, Katarina Barli (Barley), izazvala je kontroverznu debatu izjavom o nuklearnim bombama Evropske unije. To bi takođe mogla da postane tema na putu ka evropskoj vojsci, rekla je ona za berlinski dnevnik Tagesšpigel. S obzirom na nedavne izjave Donalda Trampa (Trump) o NATO-u, „više se ne možemo osloniti na nuklearnu zaštitu SAD“.

Trenutno, nuklearno sredstvo odvraćanja za Evropu je u rukama NATO-a, rekla je Barli. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je tačno primijetio da je i dalje u interesu SAD da to značajno obezbjeđuju.

Tramp dovodi u pitanje obavezu NATO-a da pruži pomoć

Bivši američki predsjednik Tramp nagovijestio je tokom predizbornog nastupa prošlog vikenda da neće zaštititi partnere u NATO-u koji nisu uložili dovoljno u odbranu od Rusije u hitnim slučajevima. Naprotiv, on čak želi da ohrabri Rusiju da radi „šta god hoće“.

Ovo preispitivanje obaveze NATO-a da pruži pomoć izazvalo je talas negodovanja od Vašingtona preko Brisela do Berlina – posebno zato što Tramp želi da se ponovo kandiduje za funkciju predsjednika SAD u novembru ove godine. Obaveza pružanja pomoći regulisana je članom 5. Sjevernoatlantskog ugovora. Njime se predviđa da u slučaju napada na jednu zemlju NATO-a saveznici toj zemlji moraju pružiti sve oblike pomoći kako bi se „obnovila i održala bezbjednost sjevernoatlantskog područja“.

Lindner želi razgovore sa Parizom i Londonom

Njemački ministar finansija Kristijan (Christian) Lindner pozvao je da se strateške nuklearne snage Francuske i Velike Britanije i dalje razmatraju kao „element evropske bezbjednosti pod kišobranom NATO-a". U gostujućem članku za Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) ove srijede (14.2) političar FDP-a je napisao da su sigurnost Evrope i Sjeverne Amerike neraskidivo povezane kroz nuklearnu razmjenu.

To predviđa da će države NATO-a bez nuklearnog oružja takođe biti zaštićene od strane nuklearnih sila unutar Sjevernoatlantskog saveza. Prema Lindneru, sada se postavlja pitanje pod kojim političkim i finansijskim uslovima bi Pariz i London bili spremni da zadrže ili prošire sopstvene strateške sposobnosti za kolektivnu bezbjednost.

Otkako je Velika Britanija napustila EU, Francuska je trenutno jedina zemlja Evropske unije koja ima nuklearno oružje. Pariz je ponudio drugim partnerima EU razgovore o evropskom nuklearnom odvraćanju. Lindner je naglasio da je i Njemačka morala da se zapita kakav je doprinos spremna da da. Sve dok u svijetu postoji nuklearno oružje, Evropa će morati da se drži sistema nuklearnog odvraćanja, kako ne bi ostala bez odbrane od ucjena autoritarnih država.

Međutim, glavna kandidatkinja FDP-a za evropske izbore, Mari-Agnes Štrak-Cimerman (Marie-Agnes Strack-Zimmermann), oštro se suprotstavila Barli i šefu njene stranke Lindenru i upozorila da se ne razmišlja o uspostavljanju evropskog nuklearnog kišobrana.

„O temi ‚nuklearno‘ ne treba se javno diskutovati“, rekla je predsjednica Odbora za odbranu njemačkog Bundestaga u srijedu na Dojčlandfunku. Francuska istina nudi da se razgovara o nuklearnom oružju, ali sposobnosti te zemlje nisu dovoljne da obezbijede zaštitni štit; „njena nuklearna sposobnost odvraćanja ne može da se uporedi sa onom koju imaju SAD. Samo SAD bi mogle da ponude zaštitni štit koji je izgrađivan decenijama, koji uključuje i baltičke zemlje NATO-a. "Lično sam mišljenja da moramo da ojačamo konvencionalno oružje i da uradimo znatno više u sajber oblasti", dodala je ona.

Unija CDU/CSU zahtijeva pojašnjenje od Šolca

Poslanički klub Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) zahtijeva da kancelar Olaf Šolc (Scholz) zauzme stav o izjavama Katarine Barli o mogućem nuklearnom oružju EU. „Pošto ova izjava dolazi od bivše ministarke pravde i nedavno izabrane glavne kandidatkinje SPD-a, kancelar Šolc mora to da razjasni“, rekao je potpredsednik parlamentarne grupe Unije Johan Vadepul (Johann Wadephul) iz CDU za „Tagesšpigel“ - „Da li je to stav savezne vlade i njegove stranke?“

Vadepul je dalje upitao: „Kako bi ovo trebalo da se realizuje s obzirom na međunarodne pravne obaveze Njemačke?“ Političar CDU je takođe želio da zna da li je to dogovoreno sa Francuskom, koja već ima nuklearno oružje. „Da li kancelar misli da odvraćanje američkim oružjem može biti zamijenjeno sličnim arsenalom EU?“

Štegner govori o „izuzetno opasnoj eskalaciji“

Izjave političarke Barli naišle su i na kritike unutar njene stranke. Ekspert za spoljnu politiku SPD-a Ralf Štegner (Stegner) opisao je nastojanje za zajedničkim evropskim nuklearnim oružjem kao „izuzetno opasnu eskalaciju”. On je za Tagesšpigel rekao: „Nema potrebe za evropskom nuklearnom silom; to bi bilo suprotno evropskoj bezbjednosti“.

Lider Ljevice Marin Širdevan (Schirdewan) optužio je SPD za zveckanje oružjem. „Pravi odgovor na Trampove gluposti nije nuklearno naoružavanje, već politika deeskalacije i civilno rješavanja sukoba“, rekao je glavni kandidat Ljevice za evropske izbore. „Više atomskih bombi neće učiniti svijet bezbjednijim", rekao je Širdevan. „Naprotiv, sa svim atomskim bombama koje trenutno postoje, možete da zbrišete svijet više od 150 puta.

„Odvraćanje uključuje nuklearno oružje"

Međutim, čini se da je glavni kandidat CSU za evropske izbore, Manfred Veber (Weber), otvoren za evropski nuklearni kišobran. „Evropa mora da postane toliko vojno jaka da niko ne želi da se takmiči sa nama“, rekao je on za list „Bild“. "To znači da nam je potrebno odvraćanje. A odvraćanje uključuje nuklearno oružje."

ard/reuters/ss