1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a
PrivredaTurska

Turska privreda ponovo "razumna i pragmatična"?

Aram Ekin Duran | Burak Ünveren
17. septembar 2023

Novi ministar finansija želi da se Turska „vrati racionalnosti”. Međutim, prema riječima predstavnika privrede i stručnjaka, još uvijek postoji nedostatak povjerenja. Analiza nakon 100 dana na funkciji.

Türkei Inflation Wirtschaft Symbolbild Lira
Foto: Tunahan Turhan/Zumapress/picture alliance

„Mi svim srcem vjerujemo da ćemo pobijediti inflaciju." - Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je to 5. septembra nakon sastanka sa svojim ministrima. Kao što je poznato, turska ekonomija je u krizi – i to godinama. Borba protiv inflacije jedna je od najvažnijih trenutnih briga turske vlade. Ovo je i fokus takozvanog „Srednjoročnog razvojnog programa“, koji je nedavno najavljen. Cilj za naredne dvije godine je da stopa inflacije bude jednocifrena.

Erdogan želi spasiti liru

01:58

This browser does not support the video element.

Da bi postigao ovaj cilj, turski predsjednik je vratio u politiku ekonomskog stručnjaka, koji je poznat i cijenjen u međunarodnim krugovima: Mehmeta Šimšeka. Za Šimšeka je njegov novi posao zapravo stari. On je već obavljao ovu funkciju između 2009-2015, odnosno u liberalnijim vremenima vladavine Erdoganove AKP. Onda je otišao u penziju. Za to da se Šimšek ponovo vrati na kormilo bilo je potrebno mnogo ubjeđivanja. Međutim, Šimšek je prvobitno odbio tu ponudu jer, kako kaže, nije planirao da se vrati aktivnoj politici. Ali, turski predsjednik Erdogan nije bez razloga poznat po svojoj sposobnosti pregovaranja.

- pročitajte još:Turska pred finansijskopolitičkim preokretom?

Šimšek je ponovo ministar finansija od 3. juna ove godine i na funkciji je 100 dana. Kada je stupio na dužnost, rekao je: „Turska nema druge opcije osim da se vrati racionalnosti”, što je direktna kritika prethodne ekonomske politike vlade, a indirektna - njegovog šefa. Od tada, Šimšek slijedi dva glavna cilja: da odustane od  politike smanjenja kamatnih stopa koju je lično želio i naložio Erdogan  i da tursku ekonomiju ponovo učini pouzdanom i da vrati povjerenje u nju. U ovim teškim vremenima, svojom reputacijom bi on sada trebao da zadobije povjerenje međunarodnih investitora.

Erdogan je morao da dobrano ispregovara Üimpekov povratak u politikuFoto: Umit Bektas/REUTERS

Pod Šimšekom dirigentskom palicom je još jedna renomirana ekonomistkinja imenovana za predsjednicu Centralne banke: Hafize Gaje (Gaye) Erkan. Ona je dobro poznata na evropskom i američkom finansijskom tržištu. Godinama je bila pomoćnica generalnog direktora First Republic banke, koja ima sjedište u San Francisku i devet godina viša analitičarka u Goldman Saksu (Sachs).

Poboljšanje percepcije rizika

„Pomirili smo se sa tim“, rekao je Erdogan, misleći na novi pravac, kojim je krenuo novi menadžment. Tako je Erdogan privoljen a kamate su počele da rastu – što nije bio slučaj od septembra 2021. godine. Nedavno je referentna kamatna stopa povećana na 25 odsto. Tržišta i investitori su do sada pozitivno primili povećanje kamatnih stopa. Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da bi prava borba protiv inflacije bila moguća tek sa stopom od 40 odsto – što Erdogan najvjerovatnije neće dozvoliti.

U međuvremenu, Šimšek je na društvenim mrežama objavio da novo rukovodstvo još radi na promjeni finansijske politike i da mu je potrebno vrijeme. Šimšek i Erkan su se nekoliko puta sastajali sa stranim investitorima - uglavnom iz Evrope, SAD-a i arapskih zemalja.

Čini se da su ovi potezi pomogli Turskoj da donekle poboljša svoj fiskalni imidž: uoči izbora 28. maja, turski CDS - Credit Default Swap (tzv. kreditni derivat koji omogućuje trgovinu rizičnim kreditima i obveznicama na berzi) bio je prešao 700 poena. Danas je ispod 400 poena. Takođe su preduzeti koraci u prvih 100 dana da se firmama izvoznicama i malim i srednjim preduzećima omogući lakši pristup kreditima.

Trajno opadanje kupovne moći

U stvari, dok se imidž popravlja, čini se da je situacija na terenu drugačija. Sama srednja klasa ne može govoriti o pozitivnom razvoju.

Serkan Adiguzel (Adigüzel) ima prodavnicu u Istanbulu. Ovaj 41-godišnjak ima utisak da ekonomija ide nizbrdo, umjesto – kao što je obećano – uzbrdo. „Ne vidim nikakvo ekonomsko poboljšanje", rekao je Adiguzel. Sve je skuplje – kao i prije. "Nismo bili zadovoljni bivšim ministrom finansija, ali čak i sa Šimšekom sve i dalje poskupljuje, uključujući gorivo i hranu. Nemam pojma kako ekonomija može na taj način da se poboljša. A naša kupovna moć i kupovna moć naših kupaca mnogo je opala. Ne možemo ništa da planiramo ni za sutra, a kamoli za sljedeću godinu“, objašnjava Adiguzel.

Adiguzel: „Ne vidim nikakvo poboljšanje u ekonomiji"Foto: Aram Ekin Duran/DW

Selma Demir iz Istanbula dijeli ovo mišljenje. Ova 47-godišnjakinja radi u privatnoj firmi. "Naša kupovna moć je svakim danom sve manja. Kao radni ljudi borimo se za egzistenciju. Nemam puno nade u budućnost", kaže Demir.

Bolje nego ranije, ali...

Finansijski stručnjaci takođe smatraju da nema puno napretka u prvih 100 dana nove vlade.

Aziz Konukman je ekonomista na Univerzitetu Hadži Bajram Veli u Ankari. On hvali korake koje je preduzeo Šimšekov tim, ali kritikuje nedostatak transparentnosti. U prošlosti su pogrešne političke odluke donošene na osnovu Erdoganovih uputstava i sada ih nije tako lako preokrenuti. "Greške prošlosti nisu u potpunosti otklonjene. Stoga je povratak racionalnoj politici samo prazna priča", rekao je Konukman.

Inflacija je bila 38 odsto, kada je Šimšek preuzeo dužnost. Prema zvaničnim informacijama, godišnja inflacija u avgustu iznosila je oko 58 odsto. Prema proračunima Nezavisne grupe za istraživanje inflacije (Inflation Research Group - ENAG), ona je zapravo oko 128 odsto. Mnogi stručnjaci optužuju turske vlasti da su uljepšavale brojke. U međuvremenu, turska valuta je u slobodnom padu. Neposredno prije izbora u maju morali ste da platite 21,50 lira za jedan evro. Odmah poslije izbora turska valuta je brzo izgubila vrijednost. Danas 1 evro vrijedi skoro 29 lira. A 30 je lira prešla odmah nakon izbora.

Prema proračunima Nezavisne grupe za istraživanje inflacije, ona je zapravo oko 128 odstoFoto: Dilara Senkaya/REUTERS

Odlučujući faktor: političko vođstvo

Ali, ne može Šimšek sam riješiti probleme turske privrede, kaže ekonomista Džejhun (Ceyhun) Elgin sa Univerziteta Bogazidži u Istanbulu. "Bez političkih i pravnih inicijativa, Šimšek ne može postići mnogo u privredi. Da, sa Šimšekom kao ministrom finansija se donose odluke koje su u skladu sa očekivanjima tržišta i naučnim teorijama. Takođe je jasno da menadžment Centralne banke kvalitetnije radi nego raniji tim. Ali, i dalje postoje nejasnoće i cijenu inflacije plaćaju obični građani", rekao je Elgin.

- pročitajte još: Rekordna inflacija pogađa Tursku

„Da bismo bili ekonomija, u koju se vjeruje i kod kuće i u inostranstvu, potrebno je i koherentno sprovesti političke i pravne reforme. Ali čini se da je političko rukovodstvo Turske daleko od toga.“

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu