Njemački Bundestag ove nedjelje radi nešto što je zapravo trebalo da uradi početkom decembra 2023: donosi budžet za godinu koja je već počela. Za kašnjenje je odgovorna vlada: SPD, Zeleni i FDP do skoro nisu mogli da slože da li bi i kako bi ove 2024. moglo da se štedi - kada su u pitanju izdaci države.

Budžetom je planirano da država potroši oko 477 milijardi evra, od čega bi 39 milijardi evra trebalo da bude finansirano kreditima. To je maksimum koji dozvoljava kočnica duga koja je ukorijenjena u Osnovnom zakonu, koji pak kredite vezuje sa ekonomskim učinkom zemlje.

Njemačka duguje više od 2.450 milijardi evra

Kočnica duga u Njemačkoj je uvedena je 2009. Prije toga, kada su prihodi bili nedovoljni, bilo je uobičajeno da vlade uzimaju kredite, odnosno da se u velikoj mjeri zadužuju.

Kočnica duga je suspendovana tokom pandemije korone, kao i nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Njemačka je sada dužna više od 2.450 milijardi evra.

Zbog toga je u saveznom budžetu za 2024. samo za plaćanje kamata predviđeno 36 milijardi evra.

Kočnica duga: Razumna mjera ili kočnica budućnosti?

„Razum nalaže" da se ponovo aktivira kočnica duga, rekao je ministar finansija i lider FDP Kristijan Lindner u Bundestagu.

Međutim, koalicioni partneri, SPD i Zeleni, htjeli bi više kredita kako bi se Njemačka modernizovala i stalno ističu da je kočnica duga „kočnica budućnosti“. 

U Njemačkoj mora mnogo da se investira

U Njemačkoj je mnogo toga pohabano i uništeno. Dotrajali su putevi, mostovi, željeznička mreža, ali i zgrade državnih obrazovnih institucija, odnosno škola i univerziteta. Moralo bi se ulagati i u digitalizaciju. U međunarodnom poređenju, Njemačka po tome zaostaje, baš kao i kada se radi o znanju đaka.

Po kancelarijama preopterećenih institucija i sudova gomilaju se neobavljeni poslovi. Širom zemlje nedostaju stotine hiljada stanova, posebno za ljude sa niskim primanjima.

Težak oproštaj od gasa, nafte i uglja

Međutim, većina novca nedostaje za postepeno ukidanje fosilnih goriva i klimatski neutralno restrukturiranje privrede.

Vlada je za to bila izdvojila 60 milijardi evra, novac od kredita koji nije potrošen tokom pandemije korone. Taj plan je, na zahtjev demohrišćana, blokriao Savezni ustavni sud.

Bundesver i Ukrajina, i šta ako dođe Tramp?

Tijesno je i u vojnom sektoru. Bundesver, koji je već godinama u jadnom stanju, trebalo bi ponovo da stane noge. Za to je predviđeno 100 milijardi evra, raspoređeno na nekoliko godina. Ni taj novac neće trajati vječno.

Pogotovo što će se takozvani specijalni fond Bundesvera koristiti i za finansiranje isporuka oružja Ukrajini. To je tako moralo da se riješi - s obzirom na situaciju s budžetom. Moglo bi biti još gore - ako Ukrajini bude potrebno više novca. SPD i Zeleni su već pozvali da se u ovom slučaju ponovo obustavi kočnica duga.

Situacija bi mogla da postane još teža 2025. ako sledeći predsjednik SAD bude Donald Tramp. SAD su najveći finansijer Ukrajine, a na drugom mjestu je Njemačka. Ako Tramp prekine podršku Ukrajini, finansijski bi morala više da se podmetne Evropa Unija. A to bi imalo ogroman uticaj na njemački budžet.

Savezni izbori 2025.

Za budući budžet se već zna da će biti tijesno. Kako stvari trenutno stoje, u finansijskom planiranju za 2025. postoji rupa od najmanje 16 milijardi evra. Detalji bi mogli postati poznati u martu ako savezni ministar finansija Kristijan Lindner tada predstavi ključne tačke za nacrt budžeta. 

Slijedeća 2025. godina će biti ključna godina za tri vladajuće stranke, jer se u septembru održavaju izbori za Bundestag. SPD, Zeleni i FDP stoje jako loše u anketama. 

Linije sukoba u planiranju budžeta su predvidive: SPD će pokušati da spriječi rezove u socijalnom sektoru, Zeleni će se zalagati za dovoljno sredstava za zaštitu klime, a FDP će i dalje htjeti da štedi.

Njemačka privreda je u recesiji

Ministar finansija Lindner zahtijeva da ponovo pregovara o tri bloka troškova: 1. Birgergeld, odnosno socijalna pomoć građanima, 2. međunarodna finansijska pomoć i 3. subvencije koje ne pomažu u rasterećenju privrede.

Dok širom svijeta pa, i u zoni evra, ekonomije rastu - u Njemačkoj se ponovo smanjila. To će naravno uticati i na poreske prihode. Naredna poreska procjena biće obavljena u maju, što će takođe predstavljati osnovu za planiranje budžeta.

Nije samo AfD ta koja želi da štedi na izbjeglicama

Najveća opozociona poslanička grupa u Bundestagu, CDU/CSU, takođe poziva na smanjenje socijalnih davanja. Unija na nišanu ima i Birgergeld, koji iznosi 44 milijarde evra godišnje, i na izdatke na izbjeglice.

„Imamo 1,7 miliona korisnika Birgergelda registrovanih kao nezaposleni, koji bi sutra mogli da počnu da rade“, rekao je zamjenik lidera poslaničke grupe Unije Matijas Midelberg u Bundestagu. „Pitanje azila je sada postao ogroman faktor troškova; za to trošimo 27 milijardi evra, uključujući i borbu protiv uzroka bjekstva ljudi“.

Borba protiv uzroka bjekstva uključuje i razvojnu i humanitarnu pomoć. Ove dvije oblasti su već najveći gubitnici u budžetu za 2024, žale se nevladine organizacije poput VENRO. Budžet ministarstva za ekonomsku saradnju i pomoć u razvoju biće smanjen za skoro deset odsto, a humanitarna pomoć za 20 odsto. Zajedno, to iznosi dobrih 1,4 milijarde evra.

Majkl Herbst, izvršni direktor VENRO-a, smatra da je zabrinjavajuće što rezove više ne zahteva samo AfD, koji je djelimično desničarski ekstremistički. „Ono što posebno zabrinjava jeste tendencija da se populistička kritika razvojne politike, koja je standardna na krajnjoj desnici, nađe kao argument za tako drastične rezove u centru, pa i dalje ulijevo“.

Kontradiktorne izjave ministra

Ministar finansija Lindner u Bundestagu se dooduše izjasnio protiv daljih rezova u toj oblasti. „Čuo sam da Unija i opozicija u celini zahtijevaju da se smanje izdaci za naš međunarodni angažman. To ne bih savjetovao, i to ne samo zbog humanitarne odgovornosti, već zato što je međunarodna saradnja i sprečavanje kriza duboko u interesu Njemačke, na primer za kontrolu migracije“.

A pritom su dalji rezovi u ovoj oblasti već planirani u budžetu za 2025. od strane ove vlade čiji je Lindner ministar.