Donald Tramp (Donald Trump) je dobio predizbore u utrci Republikanaca i u  državi Nju Hempšir.  Time raste vjerovatnoća da će upravo on u novembru biti suparnik predsjedniku Džou Bajdenu (Joe Biden), baš kao i prije četiri godine.

Ne samo da ankete daju  realnu šansu da se Tramp vrati u Bijelu kuću,  „Njujork tajms“ piše da je u Davosu, među političarima i šefovima firmi, vladao utisak da se svjetske elite već pripremaju na povratak Trampa.

Za mnoge u Evropi to je horor-scenario.

Kristin Lagard, predsjednica Evropske centralne banke, ocenila je da je eventualni Trampov povratak „jasna pretnja" za Evropu.

Belgijski premijer Aleksander de Kro smatra da bi u tom slučaju „Evropa više nego ikad mogla da se osloni samo na sebe“.

Bivši švedski premijer Karl Bilt računa da bi sa Trampom Sjedinjene Države odustale od klimatske politike, da bi se NATO srozao, da bi se Tramp sastajao s „ortacima“, Putinom i Orbanom, i da bi se zaoštrili trgovinski ratovi.

„Evropa mora da jača vojno“

Kako se pripremiti za eventualni drugi Trampov mandat? Suda Dejvid-Vilp, direktorka berlinske kancelarije američkog Njemačkog Maršalovog fonda, kaže da Evropa najprije mora da se pozabavi svojim vojnim kapacitetima.

„Evropa mora da postane snažan igrač, vojno, u konvencionalnom smislu. Da bude u stanju da se stara o bezbjednosnim pitanjima u svom neposrednom susjedstvu“, kaže ona za DW.

Dodaje da Evropa mora da jača i privredno, kako bi istrpila eventualni Trampov protekcionizam.

Njemački poslanik Jirgen Hart (Jürgen Hart), spoljnopolitički portparol poslaničke grupe konzervativnih opozicionih Demohrišćana, misli da Njemačka nije spremna za povratak Trampa.

„Premalo smo uradili u posljednje tri godine da pomognemo Bajdenu da dokaže da je njegov stil saradnje prema Evropi uspješniji od Trampovog stila sukobljavanja. Niti smo probali da razvijemo zajedničku strategiju prema Kini, niti smo se držali dogovora, kad su u pitanju naši izdaci za odbranu. To se samo donekle promijenilo pod pritiskom rata u Ukrajini“, kaže Hart za DW.

Hoće li Tramp napustiti Ukrajinu?

Od Trampa se čuju protivrječne stvari o ratu u Ukrajini. Čas obećava da će kao predsjednik za dan da okonča taj rat, čas prijeti da će prekinuti svaku pomoć Kijevu, a čas da će poslati više nego što je Bajden ikad slao.

Dejvid-Vilp na to gleda trezveno. Kaže, u obje američke partije postoji načelna podrška za Ukrajinu, iako se ona među republikanskim kongresmenima smanjuje.

„Bez obzira ko bude pobijedio u novembru, mislim da većina Amerikanaca smatra da Evropa treba da snosi veći dio tereta kad se radi o vojnoj pomoći i obnovi Ukrajine. Jer, Ukrajina je na evropskom kontinentu“, kaže ona.

U evropskim prijestonicama pribojavaju se i Trampovog odnosa prema NATO. Evropski komesar za zajedničko tržište Tjeri Breton nedavno je pred Evropskim parlamentom ispričao jedan događaj, čime je dodatno produbio nesigurnost.

Navodno je Tramp kao predsjednik SAD u jednom razgovoru rekao šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da, „ako Evropa bude napadnuta, nikad nećemo doći da vam pomognemo“.

Tramp već godinama izbjegava da se precizno izjasni o tome, da li bi vojno priskočio u pomoć partnerima u NATO, ako bi neki od njih bio napadnut.

„Zavisi od toga da li nas tretiraju primjereno", rekao je Tramp o tome sredinom januara. „Vidite ovako: NATO je iskoristio našu zemlju, a evropske zemlje su od toga imale koristi.“

Šta je s atomskim štitom?

Za Jozefa Bramla to se uklapa u širu sliku. Taj njemački politikolog i stručnjak za SAD kaže da Tramp posmatra Evropu kao neprijatelja. „U novom svjetskom poretku postoji samo jedna šansa: Evropa mora da nastupa jedinstveno“, kaže on.

Braml veruje da do takvog jedinstva u evropskom raštimovanom horu može doći samo preko para. „Sad treba vući velike poteze – Evropa treba zajednički da se zaduži, da finansijski podrži pojedine članice, a zauzvrat da postavlja uslove.“

„Parama iz zajedničkog zaduživanja mogli bismo da priuštimo sopstvenu odbranu. Trenutno plaćamo danak Amerikancima. Recimo, u SAD kupujemo borbene avione F35 da bismo i dalje imali zaštitu nuklearnog štita. Ali, šta to vrijedi ako se Tramp vrati u Bijelu kuću? Trebalo bi da se pripremimo i da sa Francuskom i Poljskom dogovorimo sveobuhvatnu vojnu i ekonomsku saradnju, koja će privući i druge evropske zemlje“, dodaje njemački stručnjak.

Političar Demohrišćana Hart misli da nije realno da Tramp otkaže Evropi nuklearni štit. Jer, kako kaže, nikome ne ide u prilog da se opet raspali trka u atomskom naoružavanju. Dodaje i da sadašnji nuklearni kapaciteti Francuske ili Velike Britanije nisu ni blizu američkim.

Hart zaključuje da će se „na kraju sve svesti na to da mi moramo da uplatimo veći finansijski doprinos za tu zajedničku taktiku odvraćanja“.

Jedno je sigurno: novi izbor Trampa u Bijelu kuću bio bi težak test, ne samo za evropsko-atlantske odnose, već i za jedinstvo Evrope.

Ovaj članak je originalno objavljen na  njemačkom jeziku.