Svi su se pomalo otrijeznili od neprospavane noći, šoka ili euforije. Poznati su rezultati izbora, mada ih poslovično oprezni Nijemci nazivaju „privremenim“ sve dok se ne izbroji i zvanično proknjiži i posljednji glas. Pod lupom su sada i glavni akteri, njihov položaj se jasnije vidi. 

- pročitajte još: Laschet: kandidat kojeg ne vole

Naročito se to odnosi na Armina Lašeta, predsjednika njemačke Demohrišćanske unije (CDU) i kandidata za mjesto kancelara. Izgubio je izbore, ali javno zastupa svoju šansu da postane kancelar. Čak je neposredno poslije objavljivanja prvih nezvaničnih rezultata, kada je bilo jasno da će demohrišćani pretrpjeti istorijski poraz, Lašet rekao u kamere da je „dobio jasan nalog od birača“ da kao kancelar formira novu vladu.  

Poraženi želi na pobjedničko postolje 

Kandidat koji je dobio manje glasova od svog direktnog socijaldemokratskog konkurenta Olafa Šolca, kandidat čiji su demohrišćani izgubili 8,9 odsto glasova u odnosu na ionako loš rezultat Angele Merkel iz 2017, i kojeg prema anketama Nijemci dva puta manje žele kao kancelara u odnosu na Olafa Šolca, ipak bi da vodi Njemačku? 

Polako je i unutar demohrišćana počeo poslijeizborni mamurluk. Dimenzije poraza i nezadovoljstvo bi mogli da odnesu Lašeta kao lavina.  

Pre svega, zabrinuti su premijeri njemačkih pokrajina u kojima predstoje pokrajinski izbori. U Sarlandu ni njemački ministri u saveznoj vladi nisu mogli da osvoje više glasova od svojih konkurenata, pa je tamošnji premier Tobijas Hans zabrinut za svoje izglede na martovskim izborima. Isti osjećaj mora da je preplavio i premijera Šlezvig-Holštajna Danijela Gintera koji takođe sljedeće godine mora na izbore. Ovakav Lašet je njima opterećenje, pa će pritisak na njega porasti.  

Kritika iza zatvorenih vrata 

Lašet se naslušao kritike i na sjednici predsjedništva demohrišćana, naročito su konzervativni premijeri sa istoka zemlje jasno izrazili stav da on nije bio pravi čovek za izbore. Zamjenik predsjednika partije Jens Špan je zahtijevao smjenu generacija, podmlađivanje partijskog rukovodstva. 

Lašet i dalje smatra da bi mogao da privuče Zelene i liberale na svoju stranu. Ustvari, on sluti da mu je to skoro jedina šansa da ne ode u političku penziju, jer je pred izbore izjavio da se neće vraćati na mjesto premijera Sjeverne Rajne -Vestfalije. 

Najjasniji je bio premijer Saksonije Mihael Krečmer koji je rekao da je rezultat katastrofa za demohrišćane. Odbio je moigućnost da sve ostane kao i do sada jer je prema njemu ta logika i dovela do poraza. „CDU je izgubio ove izbore“, rekao je Krečmer bez uvijanja.

- pročitajte još: Veliki gubici konzervativaca CDU i CSU

Na istoku konzervativcima gori pod noktima jer je desno od njih u usponu Alternativa za Njemačku (AfD). U Saksoniji su dobili 10 od 16 direktnih mandata, a u Tiringenu su postali najsnažnija stranka. 

Iz drugog reda čuje se zahtijev – ostavka! 

Iz raznih pravaca u demohrišćanskom miljeu stižu sve jasniji zahtjevi – podmladiti partiju, započeti obnovu, ne ići na vlast po svaku cijenu. Podmladak Hrišćansko-demokratske unije (CDU) iż Saksonije i Donje Saksonije već su zatražili Lašetovu ostavku.  

Poslanica demohrišćana u parlamentu pokrajine Porajnje-Palatinat Elen Demut se na Tviteru obratila Lašetu: „Molim Vas budite uviđavni. Sprečite dalju štetu za CDU i podnesite ostavku".  

Ona je u izjavi za njemačke medije rekla da je to kao u onoj priči „Carevo novo ruho”. Svi znaju da je car gol, ali niko ne kaže. Tako je prema njoj i sa Lašetom – svi misle da bi trebalo da preuzme odgovornost za poraz, ali niko mu to ne kaže ili – on to naprosto neće. Ova političarka je doduše iz drugog partijskog reda, ali je bliska saradnica „teškaša” unutar partije, Norberta Retgena. On se za sada javno distancirao od njenog predloga, rekavši da trenutno nije vrijeme za lične ambicije. 

Izgleda da će Lašet dobiti neko vrijeme poštede. Bavarski premijer Markus Zeder, koji je kod konzervativaca bio popularniji kao mogući kandidat demohrišćana od Lašeta, ali su partijski organi drukčije odlučili, za sada je lojalan. On izjavljuje da je kadrovska politika stvar sestrinske partije CDU.  

Da li CSU stvarno podržava Lašeta? 

Ipak, u Minhenu Zeder i njegovi saradnici za poraz rado krive Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), iako je bavarska, još konzervativnija Hrišćansko-socijalna unija (CSU), takođe imala lošiji izborni rezultat u odnosu na prethodne izbore. 

Zeder je ublažio Lašetovu izjavu, tvrdeći da iz izbornog rezultata ne proizilazi pravo demohrišćana da vladaju, već da oni samo mogu da naprave odgovarajuću koalicionu ponudu.

Političari koji su prisustvovali sjednici predsjedništva CSU-a u Minhenu nezvanično kažu da je Lašet bio izuzetno oštro kritikovan. Zvanično malo ko želi da komentariše. Za šefa poslaničkog kluba bavarskih demohrišćana Aleksandra Dobrinta ovaj poraz je „najnepotrebniji poraz u posljednjih nekoliko decenija“.

- pročitajte još: Poker oko formiranja vlade

Ipak, predsednik bavarske Mlade unije, demohrišćanske omladine, Kristijan Dolešal izjavio je da je partiji potrebno iskreno priznanje da demohrišćani nisu pobedili. On je za poraz direktno optužio Lašeta i njegove greške.  

Nijemci ga ne žele 

Ni atmosfera u zemlji ne ide na ruku Lašetu. Čak 71 odsto Nijemaca, prema najnovim anketama, smatra da je potpuno ili pretežno pogrešno da Lašet kao izborni gubitnik želi da oformi vladu. Samo 22 odsto ispitanika zagovara taj korak. U samoj partiji Lašetove ambicije podržava 55 odsto ispitanika, a 32 odsto je protiv. 

Bivši ministar pravde u pokrajini Hesen, demohrišanin Kristijan Vagner takođe traži od Lašeta da se povuče: „Potreban nam je nov početak i kadrovski i sadržinski. Trebalo bi da Lašet preuzme političku odgovornost za ovaj pad i za ovu katastrofu”. On je uvjeren da bi kao kandidati, ali i kao kancelari i bavarski premijer Markus Zeder ali i demohrišćanski političar Fridrih Merc bili bolje rešenje.  

Jedno je jasno: ako Armin Lašet ne uspije da nekim čudom napravi većinu i formira vladu, teško da će moći da se održi i na čelu stranke.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu