Evropska unija je bezrezervno podržavala „proevropsku“ vladu Borisa Tadića, ali se situacija zakomplikovala nakon što je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, smatra berlinski politolog Bodo Veber (Weber). S obzirom na činjenicu da pet zemalja Evropske unije nije priznalo nezavisnost Kosova, službeni Brisel je odlučio da u kontekstu evropske integracije Srbije zaobiđe pitanje Kosova. To je vremenom rezultiralo obostranim samozavaravanjem, ocjenjuje Veber.

„Evropska unija se od tada pretvara kao da bi Srbija mogla na kraju ući u Evropsku uniju, a da ne prihvati realnost da je Kosovo nezavisna država. Srbijanska vlada se na drugoj strani pretvara da može dobiti i jedno i i drugo: I Kosovo i Evropsku uniju.“

„Srbija se mora mnogo više dokazivati nego ostali“

Treba pohvaliti diplomatski put srbijanskih zvaničnika kojim forsiraju svoje evropsko opredjeljenje, kaže Volfgang Hepken (Wolfgang Höpken), balkanolog i profesor na Univerzitetu u Lajpcigu. U većini zemalja Evropske unije vlada skepsa oko daljnjeg proširenja i zato se svaki novi kandidat, a time i Srbija, danas mora mnogo više dokazivati nego što je to bio slučaj prije pet godina, ocjenjuje profesor Hepken.

„Imam utisak da na evropskom nivou nedostaje jasna politika prema Balkanu. Obećanje o evropskoj integraciji i dalje je na snazi, a ono je nedavno još jednom potvrđeno i na ministarskoj konferenciji u Sarajevu. Međutim, evropski zvaničnici bi se morali pozicionirati i iznijeti jasan stav, kako će ta perspketiva izgledati narednih godina i kako bi je trebalo primjeniti u praksi.“

„Ovog mjeseca slijedi konačna odluka oko kandidature“

Da Evropska unija nema jasan stav oko Balkana, potvrđuje i intervju holandskog ministra spoljnjih poslova Maksima Ferhagena (Maxime Verhagen) koji je izjavio da je kandidatura Srbije u decembru prošle godine bila lična inicijativa njegovog švedskog kolege Karla Bildta (Carl Bildt), komentariše politolog Bodo Veber. „Bila je to lična odluka koju je Karl Bildt za vrijeme švedskog predsjedavanja Evropskom unijom donio protiv većine u Uniji“, tvrdio je Ferhagen.

Bodo Veber smatra da je došlo do preokreta i da će Evropska unija sada nastojati da zatvori taj krug. „Kompromis bi bio da se odmrzne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na sastanku ministara spoljnjih poslova ovog mjeseca, uz ignorisanje ranijih uslova „potpune saradnje sa Hagom“. S druge strane, sve dok svih 27 država Evropske unije ne ratifikuju sporazum, Evropska komisija neće priznati kandidatski status Srbije.“

Činjenica je da unutar Evropske unije postoji mnogo različitih interesa, ali Evropska komisija je krajnja instanca koja se veoma snažno zalaže za politiku proširenja Unije, smatra saradnica njemačke Fondacije za nauku i i politiku, Solvig Rihter (Solveig Richter).

„Što se tiče politike proširenja Unije i objektivne ocjene srbijanske aplikacije za članstvo u Uniju, mislim da se podudaraju interesi Evropske komisije i Srbije. Što se lobiranja tiče, to Srbija čini sama radi sopstvenog interesa.“

Autorka: Selma Filipović

Odg. ur.: A. Slanjankić