Prvi sastanak koledža Evropske komisije u 2018. godini bio je posvećen institucionalnim prioritetima EU u narednom periodu. Pored reformi ekonomske i monetarne unije, jačanja spoljnih granica i Šengena, formijranja jedinstvenog evropskog digitalnog tržišta, svi evropski komesari razmotrili su i još jedna zacrtani cilj - približavanje Zapadnog Balkna EU. Ista tema biće na dnevnom redu već u petak kada će u Sofiji evropski komesari razgovarati sa bugraskim zvaničnicima o porioritetima bugarskog predsjedvanja EU. U skladu sa najavama iz Brisela i zvanična Sofija poručila je da će tokom svog šestomjesečnog predsjedavanja Savjetom EU upravo napredak Zapadnog Balkna ka EU biti prioritet.

”U pitanju je proces koji se zasniva na postignutom. Perspektiva je tu. Povećenost i želja su tu. Politička atmosfera je tu. Pozdravljamo i činjenicu da će Bugraska u maju organizovati vanredni samit EU lidera i Zapadnog Balkna kako bi se naglasilo sve navedeno”, kaže je portparol Evropske komisije Margaritis Shinas u sjedištu Evropske komisije u Briselu.

Šefica EU diplomatije i potpredsjednica Evropske komisije Fedrika Mogerini ocijenila je da je region u godini za nama prošao kroz ”teške  trenutke dubokih kriza”, ali da su danas zahavaljujući ”teškim odlukama i zajedničkim poslom” te krize uglavnom riješene, a put ka reformama i EU obnovljen.

EU daje šansu, ali ne spušta kriterujeme za članstvo

U Evropskoj komisiji, kažu za DW, da će upravo 2018. godina pružiti jedinstvenu priliku da Zapadni Balkan napravi korake koji će ga nepovratno približiti EU.

”Kako bi to postigli zemlje regiona moraju najviši prioritet dati neophodnim reformama u oblasti vladavine prava, pravosuđa i osnovnih prava. EU neće praviti kompromise oko kriterijuma za članstvo”, kaže za DW Maja Kocijančić ispred Evropske komisije.

Ona objašanjava da u Evropskoj komisiji trenutno radne na dva dokumenta koja se odnose na Zapadni Balkan. Prvi je nova Strategija koja bi trebalo da se predstavi u februaru, dok je za april planiran redovni godišnji ”paket proširenja” koji bi trebalo da da presjek stanja svih zemlja u procesu evrointegracija i preporuke Evropske komisije kako i šta dalje sa svakom od njih na putu ka člnastvu u Uniji.

”Da bi zadržali već postignuti tempo napretka, ali i naglasili neophodne refgorme zajedničke izazove , Evropska komisija smatra da je važno da se naprave odvojeni radni okvir za svaku od zemlja Zapadnog Balkana koji će se odnositi na njihov evrointegracioni put”, objašanjava Kocijančić.

Iako su i Stregija i izvještaji još u”internoj radnoj fazi” zvaničnici EU za DW iznose neke od detalja ocjena napretka zapadnobalkanske šestorke.

 Albanija pred vratima pristupnih pregovora

Kada govore o Albaniji u EU ocjenjuju da je zemlja napravila stabilan progres u svih pet ključnih prioriteta neophodnih za napredak na putu ka EU. U pitanju su reforma javne administracije, reforma pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv korupcije i ljudska prava. Brisel kaže da se u zemlji se trenutno sprovodi reforma pravosuđa i provjera sudija i tužilaca koju nadgleda međunarodna nadzorna misija na čelu sa Evropskom komisijom.

”Ako se reformski put nastavi, Komisija namjerava da preporuči otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom u narednih šet mjeseci”, kaže za DW zvaničnik Evropske komisije.

BiH političari da urade ono što su obećali

”Što se tiče Bosne i Hercegovine, Evropska komiisja trenutno spremna mišljenje o zahtevu zemlje za kandidatski staus. U tom procesu mi očekujemo da dobijemo odgovore na sveobuhvatni upitnik koji je komesar Johanes Han predao vlastima u zemlji u decembru 2016. godine”, kažu u Evropskoj komisiji.

Za DW dodaju da se od BiH vlasti očekuje da ”isporuče potpisanu obavezu” da sprovedu sve neophodne reforme kako bi zemlja napredovala na putu ka EU.

”Sada je vrijeme da lideri i političari u BiH prevaziđu etničke podjele i zajedno rade u korist svih građana”, poruka je EU zvaničnika.

Za Kosovo ključan dijalog sa Srbijom

Evropska komsija od Kosova očekuje da se vlasti u Prištini u potpunosti angažuju na evropskoj agendi. To podrazumijeva napredovanje u ”već predugo” zaostalim reformama, na prvom mjestu onim u oblasti vladavine prava i ekonomskog razvoja što je i zacrtano u usvojenoj Evropskoj refomskoj agendi.

”Napredak u dijalogu sa Srbijom i rad na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa biće ključan za napredak Kosova na njegovom evropskom putu. Istovremeno ohrabrujemo vladu da ispuni preostale uslove neophodne za viznu liberalizaciju i tako ispuni legitimna očekivanja građana”, kažu u Komisiji o Kosovu za DW.

U Crnoj Gori osnovno pitanje vladavina prava

O Crnoj Gori u EU se govori kao o najnaprednijoj zemlji u pristupnom procesu.

"Očekujemo da Crna Gora ostane posvećena svom streteškom cilju- inetgracijma u EU. Očekujemo da ubrza i primjeni neophodne reforme, posebno one koje se odnose na oblast vladavine prava. To će nastaviti da određuje tempo cjelokupnih pristupnih pregovora”, naglašavaju u Komisiji.

Iako i ovoga puta ponavljaju da je Crna Gora lider po broju otvorenih pristupnih poglavlja, iz EU poručuju da će biti važno da se u Crnoj Gori ”spuste tenzije i da se varti političkom dijalogu u Parlametu”, gdje je i mjesto za tako nešto, navode u Briselu.

Za Srbiju ključan dijalog sa Kosovom, ali i vladavina prava

U EU ocenjuju da je Srbija napravila dobar progres sa  do sad otvorenih 12 poglavlja od kojih su dva privremeno zatvorena.

”EU očekuje da se ovakav tempo održi i da se nova poglavlja otvore u 2018. godini”, kažu za DW u Briselu.Dodaje se da je na Srbiji da odredi tempo pristupnih pregovora sa EU i to tako što će napraviti ”stvaran i značajan” napredak u oblasti vladavine prava u zemlji.”Napredak u dijalogu sa Kosovom i rad ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa biće ključni za napredak Srbije u procesu pristupanja EU”, navodi evropski zvaničnik za DW.

Makedonija može do pristupnih pregovora, ali…

Kada je riječ o Makedoniji u EU kažu da očekuju od vlasti i opozicije da nastave sa ispunjavanjem njihovog političkog dogovora iz Pržna. Istovremeno od Skoplja se očekuje i rad na primeni Hitnih reformskih prioriteta u zemlji i povratak na EU put.

”Samo tako će Evropska komisija moći da preporuči otvranje otvarnje pristupnih pregovora”, upozoravaju u EU. Istovremeno, evropski zvaničnici kažu za DW da od nekadašnje jugoslovenske Republike Makedonije očekuju ”jačanje odnosa sa susjedima”.

Upravo će regionalna saradnja i dobrosusjedski odnosi biti jedan od osnovnih uslova za napredak zemalja Zapadnog Balkan ne samo u 2018. godini već i uslov za članstvo u EU. Govoreći o slovemnačko-hrvatskom graničnom sporu predsjednik Evropske komisije poručio je svim zemljama  Zapadnog Balkana da neće više biti moguće da se nove zemlje priključe Evropskoj Uniji, a da prije toga nisu riješile bilateralna granična pitanja sa susjedima.