Morski talasi blago zapljuskuju usku šljunkovitu plažu između marine i luke u Doveru. Jedan feribot upravo kreće ka Francuskoj. Lamanš ovdje nije širi od 30 kilometara. I zbog toga Dover važi kao „brava i ključ“ za Englesku – a za Britance je on kapija kroz koju se ulazi u Evropu. „Dover je mali grad, ali je raskrsnica kontinenta, kapija Evrope“, kaže Džon Iveson, direktor gradskog muzeja.

„Grad više nije ono što je bio“

Dover je trgovinsko čvorište između ostrva i kontinenta koje je dugo bilo važna vojna baza, posljednji put – u Drugom svjetskom ratu. Otada vlada mir, ali to nije nešto što se samo po sebi razumije, kaže Iveson. On smatra da je EU dobra stvar, ne samo zato što olakšava trgovinu: „Mnogo vremena provodim na kontinentu“. Ovaj 55-godišnjak već gotovo tri decenije živi u gradiću od 30.000 stanovnika, a provodi mnogo vremena u Francuskoj, i poslovno i privatno – jer je oženjen Francuskinjom.

I dok u luci i oko nje bruji saobraćaj, u pješačkoj zoni nema gotovo nikoga: posjetioci brzo prolaze kroz Dover i idu dalje, a mnoge radnje su prazne. Sve je više radnji u kojima svaki proizvod košta samo jednu funtu. „Kada pogledate grad, sve se zatvara. Dover više nije ono što je bio“, kaže Džo. Ona i njen suprug Paul, inženjer brodskih motora, zalažu se za izlazak iz Evropske unije. Zato su i glasali za stranku UKIP. Ona se zalaže za taj cilj kako bi Velika Britanija mogla da bolje kontroliše svoje granice: „Uvijek smo glasali za konzervativce – sve do posljednjih izbora, kada smo glasali za UKIP.“

Mnogi su još neodlučni

Džo i Pol su prešli četrdesetu, i ljute se zbog milijardi koje odlaze u Brisel dok kod kuće nema novca – ni za bolnice ni za škole. „Plaćamo užasno mnogo novca za EU i uopšte ne znamo šta se s njim dešava“, tvrdi Pol, a njegova supruga dodaje da su tu još i izbjeglice – to jest, preko puta, u Kaleu – izbjeglice koje pokušavaju da se feribotima ili kroz Evrotunel ilegalno prebace u Veliku Britaniju. I za to Džo krivi Evropsku uniju: „Ovdje ima ljudi u nevolji koji čekaju godinama. A onda se socijalni stanovi dijele imigrantima.“

Danas je vrijeme toliko mutno da se francuska obala jedva vidi. Ali, povlačenje na sopstveno ostrvo, na malu Britaniju, to nije rješenje, kaže penzioner Brajan. „Osjećam se više povezan sa Evropom kao cjelinom, nego sa mojom malom zemljom.“ Brajan ima 86 godina, studirao je evropske jezike i dugo živio u inostranstvu. Mnogi birači još ne znaju kako će glasati na referendumu. Među njima je i zamjenik gradonačelnika Dovera, Kris Prešes: „Sigurno ću glasati, ali još se nisam odlučio“, kaže. Tako razmišljaju mnogi građani Dovera, kaže ovaj nestranački političar. Jedan čovjek, jedan grad – u dilemi u kojoj je i čitava zemlja.

U utorak 14.6. vodimo Vas u London...