Francuski predsjednik Francois Hollande ne može računati sa sufinansiranjem francuskih vojnih operacija u Africi. 28 šefova država i vlada Evropske unije dogovorili su na samitu u četvrtak uveče da preispitaju propise po kojima se određeni troškovi vojnih operacija zajednički finansiraju. Ipak, Hollandov zahtjev za konkretnu pomoć za operacije u Centralnoafričkoj Republici i Maliju nije odobren i nema ga u završnom dokumentu. Francuska je 1.600 vojnika poslala u svoju bivšu koloniju Centralnoafričku Republiku kako bi okončala borbe između krišćanske paravojske i islamskih ratnika, a 2012. je izvela i vojnu intervenciju u Maliju, u namjeri da spriječi napredovanje islamskih ustanika. Hollande je zahtjev za sufinansiranjem argumantovao činjenicom da su i EU i UN podržali te vojne akcije. Podršku mu je dao predsjednik Evropskog parlamenta Martin Schulz dok su kancelarka Merkel i drugi šefovi država i vlada bili suzdržani i ukazali da se takve akcije moraju zajednički dogovarati.

Šefovi država i vlada su dogovorili i užu saradnju u oblasti sigurnosne politike i naoružavanja. Na insistiranje britanskog premijera Davida Camerona usaglašeno je da zajednička odbrambena politika EU mora funkcionisati u okviru bliske saradnje i partnerstva sa NATO-om. Generalni sekretar NATO-a Anders Fogh Rasmussen, koji je kao gost boravio na samitu, je rekao: "Ne radi se o tome da stvaramo evropsku armiju".

Prolongirano izjašnjavanje o prijedlogu Angele Merkel

Tokom večere postalo je jasno da kancelarka Merkel nije u stanju da ostvari napredak po pitanju njenih ekonomskih reformi. Njen pokušaj da obaveže članice EU na ispunjavanje obaveza iz ugovora je prolongiran na duže vrijeme. O ugovorima će se pregovarati do oktobra 2014., rekla je Merkelova po okončanju dvodnevnog samita EU u Briselu. Merkelova se dugo zalaže da zemlje članice budu obavezne da sprovode reforme koje im nalaže Evropska komisija, a ne da ih, kao do sada, uglavnom uzimaju k znanju.

Autorka: Jasmina Rose

Odgovorni urednik: Faruk Šabanović