28. juna evropska komesarka za finansijsku stabilnost i finansijske usluge Mairead McGuinness evropskim vladama i Evropskom parlamentu predstavlja prijedloge o digitalnom euru i paralelnom zakonu kojim se regulira pravni status gotovine.

To ni izdaleka nije posljednji korak. Čak i ako nacionalne vlade i Evropski parlament podrže planove, Evropska centralna banka (ECB)na kraju odlučuje da li će se izdati digitalni evro ili ne. ECB kaže da očekuje da će konačnu odluku o digitalnom euru donijeti do kraja oktobra 2023.

Šta je digitalni euro?

Digitalni euro bi egzistirao samo uz postojeći euro, kao dodatni oblik online ili elektronskog plaćanja. Mairead McGuinness kaže da bi digitalni euro bio "complement" odnosno „dopuna" fizičkoj gotovini i samom euru.

To bi bio isključivo digitalni ili elektronski oblik eura koji se ne bi mogao pretvoriti u gotovinu. Ključna razlika između digitalnog eura i online transakcije u euru je u tome što se plaćanja digitalnim eurom mogu izvršiti samo elektronski ili digitalno, dok se sva standardna plaćanja putem internetskog bankarstva mogu pretvoriti u gotovinu.

Pokriće za kompletan euro i digitalni euro dala bi Evropska centralna banka ECB. Korisnici bi vjerovatno mogli kupiti digitalne eure od svojih postojećih komercijalnih banaka i držati ih na posebnom računu.

- pročitajte i ovo:  Opasni ples po žici središnjih banaka

Zašto EU želi uvesti digitalni euro?

Porast kriptovaluta i drugih platnih sistema intenzivirao je debatu oko toga da li bi Centralne banke trebalo da uvedu sopstvene digitalne valute ili ne. Kada je Facebook 2019. objavio da planira sopstvenu virtuelnu valutu, neki evropski kreatori politike su se zabrinuli da bi to na kraju moglo potkopati ECB. U oktobru 2020. ECB je pokrenula javne konsultacije o uspostavljanju digitalnog eura, a od jula 2021. razmatra različite opcije dizajna i zahtjeve korisnika dok pokušava utvrditi kako bi digitalni euro zapravo funkcionirao u praksi.

EU kaže da bi takva valuta mogla "podržati ciljeve eurosistema tako što će građanima omogućiti pristup sigurnom obliku novca u digitalnom svijetu koji se brzo mijenja". Također se kaže da bi digitalni euro mogao iskoristiti tehnološke prednosti povezane s drugim digitalnim metodama plaćanja bez rizika i nestabilnosti koji su povezani sa kriptovalutama koje su u opticaju. "To je ujedno i prava suprotnost postojećim privatnim digitalnim kripto valutama. Digitalni euro bi bio siguran, bezbjedan i zdrav", rekla je McGuinness pred Evropskim parlamentom u aprilu.

Drugi razlog koji je EU navela za digitalni euro je sve manje upotrebe gotovine. Prema ECB-u, gotovinska plaćanja za sve transakcije na prodajnom mjestu pale su sa 79% u 2016. na 59% u 2022. Oni očekuju da će se ovaj pad ubrzati u godinama koje dolaze.

EU je također ukazala na sve veću upotrebu tzv. „Stablecoins" – kripto vrijednosti vezane za druge valute. McGuinness kaže da u EU vjeruju da će se, ako ne dođe do vlastitog rješenja u ovoj oblasti, povećavati rizik od „stabelcoins-a" ili digitalnih valuta koje stvaraju druge centralne banke i popunjavaju postojeću prazninu.

Digitalni "renminbi", digitalna valuta koju planira uvesti Kina, je poseban razlog za zabrinutost u tom pogledu.

 pročitajte i ovo:  Borba s poskupljenjima i inflacijom

Šta se kaže u zakonu?

EU kaže da će se predstojeći zakon fokusirati na zakonitost digitalnog eura, kao i na pitanja privatnosti i finansijske stabilnosti. Nacrt zakona je procurio i o njemu je izvještavalo nekoliko medija. Portal vijesti „Coindesk" izvještava da će korištenje digitalnog eura biti besplatno, bez kamata i da će morati biti dostupno za gotovinska, offline plaćanja od prvog dana upotrebe.

Planirano je i da digitalni euro bude dostupan i potrošačima i preduzećima od samog početka njegove operativnosti.

Da li je digitalni euro zaista potreban?

EU je, kako izgleda, zainteresovana za ovaj projekat, ali mnogi kritičari kažu da nema potrebe za digitalni euro. Markus Ferber, glasnogovornik Kluba poslanika Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, rekao je da nacrt zakona izgleda tehnički ispravno, ali "ne daje odgovor na pitanje: Zašto?"

Mnogi kažu da nagli pad vrijednosti kriptovaluta u posljednjih nekoliko godina ukazuje na to da je očigledna prijetnja, koju su predstavljali centralnim bankama, prošla.

Same banke nisu baš bile entuziastične u pogledu uvođenja digitalnog eura. Evropska bankarska federacija je sugerirala da bi stvaranje takvog sistema moglo dovesti do pojave kada mnogi ulagači pokušaju odjednom izvući  sav novac iz banke, pri čemu kupuju digitalne eure svojim redovnim eurima, jer će ih smatrati sigurnim utočištem u vremenima krize. Imajući to na umu, vjeruje se da ECB razmatra da ograniči iznos digitalnog eura koji pojedinac može držati na svom računu na oko 3.000 eura (3.280 dolara).

Koji su sljedeći koraci?

Evropska komisija je sugerirala da bi digitalni euro mogao ući u upotrebu do 2026. ili 2027. Ali predstoji mu još dug put. Eurogrupa, koju čine ministri finansija zemalja eurozone, raspravlja o tom pitanju dvije godine i vjeruje se da postoji ozbiljna zabrinutost oko toga kako vlade mogu opravdati uvođenje digitalnog eura svojim građanima, s obzirom na to da su online i digitalni sistemi plaćanja popularni i dobro funkcioniraju.

Ako zakon bude široko prihvaćen i ne bude većeg političkog protivljenja, Evropska centralna banka će odlučiti da li će ga uzeti u proceduru ili ne. Prema navodima ECB, sljedeća faza predviđa "razvoj integriranih usluga, kao i testiranje i moguće live- eksperimentiranje digitalnog eura". Ova faza bi mogla trajati oko tri godine." Objavljivanje nacrta zakona biće prvi veliki test za ispitivanje političkog raspoloženja u pogledu uvođenja digitalnog eura.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu