U borbi protiv ekonomske krize koju je izazvala pandemija korone, članice EU su se složile oko najvećeg budžetskog i finansijskog paketa u svojoj istoriji.

Dogovor „pokazuje naše uvjerenje u zajedničku budućnost", rekao je predsjednik Savjeta EU Šarl Mišel. On je bio domaćin samita i na Tviteru je riječju „Dogovor" objavio da je zamit završen i da je postignut rezultat.

Paket je vrijedan ukupno 1,8 biliona evra - od toga su 1074 milijardi evra za sedmogodišnji budžet od 2021. do 2027. i 750 milijardi evra ekonomski i investicioni program za borbu protiv posljedica pandemijske krize.

Fond za oporavak od posljedica korone iznosi 750 milijardi evra, od čega 360 milijardi ide na zajmove, a 390 milijardi evra na bespovratnu pomoć zemljama članicama.

Kancelarka Angela Merkel izrazila je olakšanje i rekla da se radilo o tome da se pokaže odlučnost. „Nije bilo lako", rekla je Merkel. Za nju je najvažnije da su se na kraju ipak dogovorili. Nova situacija zahtijeva i nove metode, rekla je Merkel i dodala da joj je mnogo lakše što je Evropa nakon teških pregovora pokazala da „ipak može zajedno da djeluje". Njemačka kancelarka je rekla da je to ispunjava nadom i daje joj snagu.

Francuski predsjednik Emanuel Makron kaže da je ovo „istorijski dan za Evropu". Ishod pregovora je opisao kao šansu.

Merkel i Makron su se zajedno pojavili pred novinarima nakon završetka samita, demonstrirajući jedinstvo.

EU se prvi put zadužuje

Ovim finansijskim paketom Evropska unija želi da se bori protiv "istorijskog" ekonomskog pada i sačuva svoje tržište. Istovremeno treba da se investira prelazak na digitalnu i ekološku privredu. Zbog toga se EU po prvi put zadužila u ovako velikom obimu. Dugovi će zajednički biti vraćani - decenijama koje slijede.

Takozvane "štedljive zemlje" su u konačnici ipak prihvatile zajedničko zaduživanje kao i činjenicu da novac zemljama teško pogođenim koronom ne ide kao kredit/zajam već kao potpora.

U ponedeljak su razriješena dva najkontroverznija pojedinačna pitanja, čime je raščišćen put za cjelokupni dogovor.

S jedne strane, pronađen je kompromis o srži programa korona-pomoći: takozvane štedljive države prihvatile su zajednička dugovanja kao i činjenicu da novac državama članicama koje su teško pogođene koronom ne ide kao kredit/zajam već kao bespovratna pomoć.

Zauzvrat, Njemačka, Francuska, Italija i Španija složile su se da smanje ukupnu sumu bespovratne pomoći sa 500 milijardi na 390 milijardi evra. Pored toga, dogovoreno je da se u okviru korona-pomoći izdvoji i suma od 360 milijardi evra koja bi se davala u vidu kredita.

Ključne tačke: iznos pomoći, formula vladavine zakona

Druga prelomna tačka je razjašnjena sinoć: pronađena je formula za povezivanje fondova EU sa poštovanjem vladavine zakona, koju je usvojilo svih 27 zemalja.

Ranije su se Poljska i Mađarska žestoko usprotivile takvom mehanizmu, posebno zato što je protiv obje zemlje pokrenut postupak zbog kršenja osnovnih vrijednosti EU.

Međutim, nekoliko drugih zemalja EU insistiralo je da se zaustavi isplata iz fondova EU - ako se krše zajedničke vrijednosti.

Kompromisnu ​​formulu odnosnu klauzulu, razvilo je nekoliko zemalja, a premijer Letonije Krisjanis Karins ju je predstavio na samitu. Međutim ova klauzula različito se tumači: Dok su je zvaničnici EU opisali kao efekasan mehanizam, poljska novinska agencija PAP citirala je izvore poljske vlade po kojima su veze između poštovanja vladavine prava i isplata novca iz fondova EU - uklonjene. Mađarski mediji proslavili su sporazum oko te kalauzule - kao pobjedu premijera Viktora Orbana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android