Iako kaže da se bezbjednosna situacija na Zapadnom Balkanu umnogome popravila u odnosu na devedesete godine prošlog veka, kada je on bio na čelu savezničkih NATO snaga za Evropu (1997-2000), penzionisani američki general, Vesli Klark (Wesley Clark) upozorava da bi EU morala da kontinuirano i snažno bude prisutna u regionu. Govoreći na panelu o „Preostalim otvorenim pitanjima Balkana“, organizovanom u Briselu, u okviru dvodnevne konferencije o glavnim konfliktnim tačkama u svijetu, Klark je kao član upravnog odbora Međunarodne krizne grupe, naglasio da su SAD prepustile EU vodeću ulogu u rješavanju problema na Balkanu.

On je za Dojče vele izjavio da su na Balkanu još prisutne otvorene rane, kao rezultat tragičnih godina za nama, kao i da se pred lokalno stanovništvo, od kojih su neki bili i žrtve ratnih zločina, postavio težak zadatak pomirenja i suživota: „Zato je i potrebno uporno, odgovorno i jako vođstvo od strane EU, kako bi se radeći sa izabranim lokalnim liderima, obrazovala i primjenila odgovarajuća politika koja bi vodila pomirenju i neophodnom izlječenju.“

Prebrzo prepuštene stvari u BiH

Vesli Klark, koji je od strane američkih vojnih snaga 1994. bio zadužen za planiranje odgovora na sukobe u BiH u obezbjeđivanju NATO podrške UN trupama na terenu, smatra da su EU i međunarodna zajednica „prebrzo pustile“ stvari u BiH. Klark za Dojče vele kaže da u BiH još postoji potreba da se strane približe, da se formira zajednička vlada, koja bi bila efikasna u ostvarivanju potreba svojih građana: „Vlasti ne izvršavaju svoje obaveze. Vlada nije formirana, ne promoviše se na dobar način ekonomski razvoj. To ne može da se uradi pod uslovima koji su prisutni i zato je tamo potrebno jače evropsko vođstvo“, smatra Vesli Klark.

Zaokruživanje države na Kosovu

Posljednja operacija kojom je Vesli Klark rukovodio kao glavnokomandujući združenih NATO snaga u Evropi bila je upravo intervencija na Kosovu. Neposredno poslije rata na Kosovu, Klark je i penzionisan.

Na pitanje kako danas vidi tenzije prisutne na sjeveru Kosova, Vesli Klark za Dojče vele kaže da je to dio pokušaja zaokruživanja države i proces koji treba da se prođe: „Kosovski Albanci, čija je to država, trebalo bi da preuzmu carinske obaveze. Sa druge strane, Srbija bi trebalo da pusti građane na sjeveru Kosova. Oni će uvijek imati srodstvo u kulturi, ali to nije njihova zemlja. U pitanju je postepeni proces, koji će se lakše sprovesti uz jako međunarodno liderstvo“, zaključuje Klark.

Opšti zaključak panela na temu preostalih otvorenih pitanja na Balkanu jeste da bi EU trebalo svojom liderskom ulogom, a ponajviše perspektivom članstva u Uniji datom Zapadnom Balkanu, da zemlje regiona drži „uz sebe“, predstavljajući tako „pokretačku silu“ u pravcu mira, prosperiteta i demokratija, istovremeno sprečavajući „negativna okretanja“ nasilju ili sukobima iz prošlosti.

Autorka:Marina Maksimović

Odg.ur. Belma Fazlagić-Šestić