Predsednik Francuske spada u rijetke evropske lidere koji održavaju prilično redovan kontakt s predsjednikom Srbije Aleksandarom Vučićom. Ako se izuzmu redovne posjete međunarodnih zvaničnika zaduženih za taj region, Emanuel Makron je šef države na koga se Vučić često poziva kada ga optužuju da je pod nekom vrstom političkog bojkota.

Nesumnjivo je da su pojedine države donekle korigovale stav prema Srbiji, čemu su svakako doprinijeli sporni izbori i porast autoritarizma, ali je to u slučaju Francuske i pojedinih zemalja Evropske unije nekako prevaziđeno. Ili gurnuto pod tepih zbog ekonomskih dilova.

Srbija je najavila kupovinu francuskih borbenih aviona Rafal, a uoči Makronove posjete u srpskim medijima se spekulisalo da Francuska namjerava da u Srbiji skladišti nuklearni otpad, što je, bar zvanično, demantovano, i što je predsjednik Srbije nazvao „besmislicom“. To je zatim otišlo i korak dalje, pa se navodilo da će Francuska u Srbiji graditi mini nuklearne elektrane, i da su zbog toga i promijenjeni neki zakonski akti u Srbiji.

Pretpostavlja se da i Francuska ima neki svoj stav i zainteresovanost za srpski litijum, ali bar za sada ona nije bila u prvim redovima podrškeiskopavanju litijuma u Srbiji.

Makron dolazi prije svega zbog Rafala

Intenzivna politička komunikacija Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona za spoljnopolitičkog komentatora Boška Jakšića predstavlja „dokaz da Makron pokušava da zauzme poziciju koju je u svoje vrijeme imala Angela Merkel“.

„Odnosi Srbije i Njemačke su se u međuvremenu pokvarili i ako se to poveže s Makronovim ambicijama da on bude jedan od ključnih lidera Evrope, onda je donekle i razumljivo njegovo interesovanje za Srbiju. Ali, mislim da on prije svega dolazi zbog potpisivanja ugovora o kupovini Rafal aviona i da tu ne postoji nijedan drugi dublji razlog“, kaže Jakšić za DW.

„Riječ je o poslu vrijednom tri milijarde evra, koji ima i političku težinu, jer se Srbija na taj način distancira od kupovine ruskog naoružanja. Francuska je obazriva oko litijuma, ali mislim da će i to biti tema u četiri oka. Srbija je izgleda zainteresovana i za mini nuklearke, ali nisam siguran koliko će i za to uspjeti da izdvoji još tri milijarde evra“, napominje naš sagovornik.

Ekonomija i bezbjednost regiona

Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, takođe smatra da će neke ekonomske teme biti u prvom planu, ali da je tu svakako i bezbjednost u regionu, prije svega kada je riječ o Bosni i Hercegovini i Kosovu.

„U tom kontekstu bi trebalo posmatrati i nedavnu posjetu direktora CIA i zvaničnika NATO. Francuska tokom svih ovih godina nije bila previše prisutna na Balkanu, ali je u nekim prilikama pružila ruku podrške Srbiji. Srbija sa druge strane reklo bi se rasprodaje ono što ima, bez nekih većih pozitivnih efekata na samu Srbiju, jer je vlast sklapala takve poslove uglavnom misleći na sebe i svoj opstanak“, ocjenjuje Biserko za DW.

Svetac zaštitnik Srbije?

Režimski mediji već danima posjetu Makrona veličaju kao dokaz mudre spoljne politike Aleksandra Vučića, a pojedini čelnici vlasti smatraju da su Srbija i Francuska na putu strateškog partnerstva. Francuska je svakako značajna zemlja Evropske unije, skreće pažnju Boško Jakšić, i „očekivano je da se vlast time hvali“.

„Osnovno pitanje je za šta se koriste te posjete. Makron će možda učtivo podržati evropski put Srbije, ali imajmo na umu da je Francuska najskeptičnija prema programu proširenja EU. Tu će teško biti nekog pomaka. Ali, neki opšti utisak je da se Makron pojavljuje u ulozi nekakvog sveca zaštitnika Srbije, na osnovu čega on poentira i unutar EU i bilateralno na poslovima u Srbiji, koji su mogli da odu Amerikancima, Nijemcima ili čak Rusima“, ocjenjuje Jakšić.

Francuskoj korist – Srbiji propaganda

Porazno je ipak što se na ovaj način praktično i opozicija i civilni sektor ostavljaju praktično bez ikakve podrške, smatra Sonja Biserko.

„Mislim da pored toga inostrani faktor opoziciju vidi kao nekoga ko ne uspijeva da kapitalizuje brojne greške vlasti i da je zbog toga na neki način i digao ruke od opozicije. S druge strane se i EU suočava sa brojnim problemima, prije svega sa ratom u Ukrajini, i demokratizacija Srbije u takvoj situaciji prosto nije na dnevnom redu“, ocjenjuje Biserko.

Boško Jakšić podsjeća da je tokom Makronove posete Srbiji 2019. godine „on vješto izbjegao da se susretne sa srpskom opozicijom, jer je navodno takav zahtjev kasno stigao“.

„Ne znam plan ove posjete, ali mislim da će se nešto slično desiti i ovog puta, što će možda dovoljno govoriti i o njegovoj ličnoj podršci Vučiću“, kaže Jakšić.

U svakom slučaju, naš sagovornik na kraju smatra da će od ove posjete i ekonomske saradnje „Francuska imati mnogo veće, opipljive koristi, za razliku od Srbije, koja će od ovoga imati samo propagadnu korist za vlast“, zaključuje Jakšić za DW.

Pratite nas i na Facebooku, preko "X", na Youtubeu, kao i na Instagramu