Nakon najave Vladimira Putina da „neprijateljske" zemlje moraju da plaćaju ruski gas u rubljama, njemački kancelar Olaf Šolc ukazuje da postojeći ugovori to ne predviđaju te da Berlin neće plaćati u ruskoj valuti.

„To (ugovori) je važeće. A tamo mahom stoji da se plaća u evrima ili dolarima. To su polazne osnove koje moraju da važe“, rekao je Šolc tokom maratonskog četvrtka, kada su u Briselu održani samiti NATO, G7 i EU.

I iz Poljske je signalizirano da će nastaviti da plaćaju gas u dolarima, prema ugovorima.

Nejasno je da li će Kremlj obistiniti prijetnju i tjerati stvar do kraja. To bi moralo da znači obustavu isporuke gasa, ukoliko zapadne zemlje odbiju da ga plaćaju u rubljama, ali malo ko vjeruje da će Putin ići toliko daleko.

Embargo skup, ali moguć

Njemački javni radio Dojčlandfunk naziva Putinovo insistiranje na rubljama „pametnim šahovskim potezom“ jer stavlja Njemačku i druge zemlje EU pred izbor između kuge i kolere.

Ako bi stvarno plaćali u rubljama, drastično bi ojačali rusku valutu i tamošnju Centralnu banku, čime bi podrili sopstvene ekonomske sankcije. Kako piše Zidojče cajtung, u pitanju je „providan pokušaj da se zapadni uvoznici energenata upregnu u stabilizaciju ruske valute“. 

Ali, različiti su stavovi komentatora o tome da li Njemačka i ostali sebi mogu da dozvole ostanak bez ruskih energenata sada, dok alternative još nisu zrele.

Zidojče cajtung predlaže da EU od sada plaća gas na bankovne račune posebne namjene (escrow) sa kojih bi novac stigao do Moskve tek kada prestane agresija. Ili da zaista uvede embargo na ruske energente.

„Rusija je upućena na prihode od izvoza gasa i nafte. Nasuprot tome, Njemačka i EU mogu sebi da priušte odricanje od ruskih energenata. Koliko god to bilo skupo“, piše Zidojče.

Recesija u Njemačkoj?

Ali, Dojčlandfunk navodi da bi embargo mogao da bude preskup. Savezna Vlada u Berlinu u četvrtak oko ponoći donijela je novi paket mjera kojim bi da ublaži udar cijene energenata na potrošače.

Po 300 evra paušalno svakom poreskom obvezniku, po sto evra za svako dijete, te tromjesečno smanjenje poreza tako da litar benzina bude jefiniji za 30 centi, a litar dizela za 14 centi. Uz to bi mjesečna karta za gradski prevoz u narednih 90 dana koštala samo devet evra.

To sve košta između 14 i 16 milijardi evra iz budžeta. „Prestanak isporuka iz Rusije bi doveo cijene energije do nove eksplozije. Njemačku bi to gotovo izvjesno gurnulo u recesiju, sa svim posljedicama po tržište rada, finansije i državni dug“, piše Dojčlandfunk.

„Rusija bi kao izvoznica energenata profitirala od rasta njihove cijene. Tako bi djelimično pokrila gubitak prihoda“, ocjenjuje ovaj radio.

EU za sada protiv embarga

Za sada se sa tom računicom slažu i lideri EU. Kancelar Olaf Šolc je ponovio da neće biti embarga na ruske energente.

Još jasnije je o eventualnom embargu govorio austrijski kancelar Karl Nehamer: „To ne ide. To je suprotno realnosti i pogrešno. Austrija uvozi do 80 odsto svog gasa iz Rusije. Već i diskusije o tome su štetne i povećavaju cijenu energije“, rekao je on za Klajne cajtung.

Belgijski premijer Aleksander de Kro rekao je u Briselu da je ideja sankcija da „znatno jače pogode Rusiju nego Evropu“. Embargo na energente, kaže, u ovom trenutku bi nanio masivnu štetu evropskoj ekonomiji.

U komentaru ekonomskog dnevnog lista Handelsblat se podsjeća da je Putinov zahtjev za plaćanjem u rubljama već dao plodove i ojačao rusku valutu. Tako je „blef" već djelimično uspio, piše list, i preporučuje Evropskoj uniji da Ptunov zahtjev naprosto ignoriše i nastavi da plaća u evrima i dolarima.

nr (dw, dpa, sz, hb, dlf)

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu