U Briselu se gotovo svaki dan očekuje jedna od dvije odluke: ili će se političari u BiH dogovoriti oko prijedloga projekata koji će biti finansirani iz sredstava evropskih pretpristupnih fondova, ili će svih 96 miliona evra namijenjenih BiH za 2011-tu Evropska komisija preusmjeriti na pomoć Zapadnom Balkanu kao regionu u cjelini. Istovremeno se u drugoj značajnoj evropskoj instituciji, Evropskom parlamentu konstatuje da je i samo razmatranje odluke o oduzimanju IPA fondova „za žaljenje“, ali i da se svi u EU već dugo trude i čine sve što mogu kako bi pomogli BiH da dođe do napretka.

„Nažalost vidjeli smo tek po koje dostignuće. Možda je vizna liberalizacija jedini dobar primjer postignutog u BiH“, kaže za Dojče vele predsjednik Odbora za saradnju sa Jugoistočnom Evropom, Edvard Kukan: „Plašim se da će i izvještaj o progresu za BiH ove godine potvrditi da je ovo bila još jedna izgubljena godina za ambicije zemlje da uđe u EU“, upozorava Kukan.

Kukan moguće uskraćivanje evropskih fondova za BiH, vidi kao „očajnički potez“, još jedan pokušaj da se stvari pokrenu, ovoga puta drastičnijim mjerama: „Ako se ovakva odluka i donese, a znam da je komesar File podržava, to neće biti negativan poruka već bi trebalo da posluži kao podstrek za političko vođstvo u zemlji da shvate da ako su ozbiljni u ideji o evropskoj budućnosti onda to moraju i da dokažu. Do sada nismo vidjeli ništa.“

Šta će stajati u izvještaju o progresu BiH za 2011-tu?

U Evropskom parlamentu kažu da se već dugo trude da predoče političarima u BiH da im zemlja jasno zaostaje za susjedima u regionu. Evropski poslanik Viktor Boštinaru, takođe član delegacije za Jugoistočnu Evropu, vidi problem u različitim rezultatima koje ostvaruju zemlje Zapadnog Balkana. Prema njegovom mišljenju napredak u procesu evrointegracija ove godine biće problematičan za Albaniju, Kosovo i BiH: „Ako se stvari u regionu razvijaju u pozitivnom smjeru za druge zemlje, zašto ove koje sam naveo nisu dovoljno mudre i realne kako bi uradile nešto za svoj lični interes?“

Povodom situacije sa IPA fondom za BiH, Boštinaru smatra da poslije svih pokušaja, molbi i očekivanja Evropa mora nekako da reaguje: „Moja poruka za BiH jeste - mislite o potrebama ljudi. Napravite vladu. Napustite stare klišee i sukobe među strankama i zajednicama. Jer kako da bez vlade razgovaramo o realnoj evropskoj agendi?“

Viktor Boštinaru istovremeno poziva i Evropu da izvrši pritisak na političke partije u BiH kako bi se okrenule budućnosti, a ne gledale stalno u prošlost.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. ur: Azer Slanjankić