Grčki parlament je donio novi program štednje, koji bi državi trebalo da omogući dobijanje dalje međunarodne finansijske pomoći. Grčka je tako ispunila jedan bitan uslov međunarodnih kreditora. Najkasnije do kraja jula, zemlja bi trebalo da dobije svež novac kako se ne bi ponovo našla pred bankrotom. Do 7. juna, MMF-u bi trebalo uplatiti nešto manje od 300 miliona evra - toliko bi trebalo da još uvek postoji u državnoj kasi.

No, mjesec dana kasnije, dolazi mnogo teži zadatak. U julu, Grčka će morati da MMF-u, Evropskoj centralnoj banci i drugim povjeriocima vrati dug od 2,3 milijarde evra plus 1,6 milijardu kamata. Tu sumu Atina - nema.

"Ciljevi su izgleda postignuti"

Doduše, vlada Aleksisa Ciprasa i parlament su donošenjem novog programa uspjeli da uklone prepreku, koja je ometala isplatu prve tranše pomoći od 4,9 milijardi. Predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker smatra da je Grčka na dobrom putu. "Mi smo upravo pri prvoj provjeri programa, i izgleda da su ciljevi postignuti", rekao je Juncker tokom vikenda u jednom intervjuu.Prije svega je MMF spreman da pregovara o smanjenju duga. Tema mora da se "nađe odmah na pregovaračkom stolu", poručila je šefica ove institucije Kristin Lagard zemljama evrozone. MMF traži i da Grčka uštedi još 3,6 milijarde evra. Te korake bi sada trebalo sprovesti u djelo ukoliko Grčka ne ispuni budžetske ciljeve. Ovaj paket štednje je vrlo sporan. MMF situaciju u Grčkoj vidi mnogo kritičnijom nego Evropljani. A oni podržavaju zahtjeve MMF-a jer žele da ta institucija učestvuje u trećem paketu pomoći od oko 86 milijardi evra.

Nerealni budžetski ciljevi

Osim toga, MMF od evrozone traži da počne hitne pregovore o olakšicama za Grčku. Jedan predstavnik MMF je u Vašingtonu potvrdio da je predsjednica te institucije Kristin Lagard uputila zemljama evrozone pismo u kome to traži. Ona smatra i da je dogovor sa EU da se srednjoročno i dugoročno ostvari suficit (prihodi minus rashodi prije odbijanja duga) od 3,5 procenta BDP - nerealan. Lagardova traži da se taj cilj promijeni u 1,5 odsto. Postojanje tog spora već znači da će ministri finansija evrozone teško da se slože na vanrednom sastanku u Briselu. Diplomate smatraju da će se pregovori otezati sve do regularnog sastanka 24. maja.

Hedž-fondovi ponovo na sceni

Grčka se već našla na meti prvih špekulanata. Tako je američka banka Citibank registrovala oživljavanje trgovine evropskim državnim obveznicama, jer sve izgleda kao da se situacija i Grčkoj stabilizovala. Prije godinu dana se još govorilo o mogućnosti izlaska Grčke iz evrozone, ali, "ove godine neće biti velike grčke krize", smatra njemački ministar finansija Volfgang Šojble.Tako su već neki hedž-fondovi počeli da kupuju akcije grčkih firmi. Akcije se trenutno još mogu dobiti po cijenama kao na rasprodaji. Jer, berza u Atini je u februaru bila za 85 odsto ispod nivoa iz 2007. Jedan hedž-fond je 2012. ostvario dobit od 30 odsto jer je sa sličnom strategijom igrao na kartu oživljavanja konjunkture u Španiji.

Ali, akcije nisu jedina forma sa kojom može da se pokuša ostvarenje zarade od oporavka Grčke. Postoji i mogućnost poslovanja sa trulim kreditima, od kojih se u Grčkoj sastoji oko 40 odsto svih neotplaćenih kredita. Hedž-fond PVE Kapital želi da ove godine otkupi rizične kredite u Grčkoj - nakon što je to već uradio u Italiji.I drugi fondovi špekulišu sa ekonomskim oporavkom Grčke. Tako jedno društvo namjerava da osnuje specijalni fond koji bi investirao u uzdrmana grčka preduzeća. Jedan drugi fond investira u akcije grčkih banaka. Jer, grčke banke profitiraju od novih odredbi o stečajnom postupku. Prošle godine su rekapitalizovane i sada imaju bolje mogućnosti da se otarase trulih kredita.