Kristine Hojer: Grčki parlament je rano jutros rekao Da novim pregovorima sa evrozonom o trećem paketu pomoći.

Volfgang Šojble: Korak smo dalje. Naravno da se u Grčkoj vode žestoke debate, prije nekoliko dana tamo je održan referendum koji je pratila velika kampanja koja je dobila veliku podršku. Velika većina naroda izjasnila se upravo za suprotno. To je pomalo zbunjujuće. Sve u svemu, Grčka je u veoma teškoj situaciji. Ovo je bio važan korak.

Sada ćemo u evrogrupi vidjeti da li je Grčka noćas primjenila zakone na koje se obavezala, to je preduslov. Ukoliko jeste, onda ćemo mi u evrogrupi donijeti odluku da predlažemo da se započnu pregovori. Ali prethodno moram da podnesem zahtjev u Bundestagu, koji mora da da zeleno svjetlo za to.

Hojer: Na to ćemo se vratiti. Da li imate povjerenje u Ciprasovu vladu, da li sada slijede reforme, vjerujete li u to?

Šojble: Grčka se na to obavezala. Pažljivo će se kontrolisati kao prošlih godina da li se toga pridržava. Proteklih godina se Grčkoj to naravno nije svidjelo i izazvalo je mnogo protivljenja. To nezadovoljstvo je Siriza iskoristila, kako bi sama došla na vlast. Ali to ništa ne pomaže.

Kada se na nešto obavežete i kada u redu veličine kakvog ranije nije bilo, od drugih tražite pomoć, onda moraju da se urade određene stvari, kako bi jednoga dana bili u stanju da budete nezavisni od pomoći. Ne radi se o tome da se Grčkoj nešto nametne, već da joj se pomogne da pronađe put, da jednoga dana bude u stanju da sopstvenim snagama stvori životni standard kakav želi.

Zato mora da sprovede reforme i mora da postane konkurentna. To je u prethodnoj godini propušteno. Uostalom treba reći da to što je sada u grčkom parlamentu sporno, na to se Grčka zapravo obavezala još prije pet godina, ali do sada nije sprovela u djelo.

Hojer: Gospodine Šojble, ovih dana ste izjavili da bi mnogi u vladi – pritom ste mislili na njemačku vladu – koji nisu dobro informisani o vašem prijedlogu Grexit na određeno vrijeme, tu opciju možda smatrali mnogo boljom opcijom. Da li se to odnosi i na Zigmara Gabrijela? To prethodnih dana nije bilo sasvim jasno.

Šojble: Vidite, mnogi ekonomisti, uostalom i sve više njih u Grčkoj, sumnjaju da Grčka - poslušajte šta kaže Međunarodni monetarni fond – bez rezanja dugova može da riješi svoje probleme. Jedan stvarni otpis dugova je nespojiv sa članstvom u monetarnoj uniji.

I ako se rez dugova smatra neophodnim ili ako se vjeruje da je za Grčku to bolji put, mnogi su rekli: Ako bi to sa Grčkom moglo da se dogovori…Mi nismo rekli da ih na to tjeramo, to i ne možemo i nećemo, niko to nije predložio. Ali to bi možda za Grčku bio bolji put. I to sada kažu mnogi i sve više njih u Grčkoj.

Hojer: I Vi kažete i dalje da bi to bila bolja opcija?

Šojble: Sada ćemo u pregovorima vidjeti da li uopšte postoji put do nekog novog programa u situaciji kada je potreba za finansiranjem nevjerovatno narasla. Vidite, prije nekoliko sedmica smo zapravo govorili o potrebi za ostatkom finansiranja. I to je bila veoma velika suma, deset milijardi nisu sitnica. Ali sada više ne govorimo o deset milijardi, već o preko osamdeset. I zato je situacija izuzetno teška.

Znam da u ovom trenutku niko ne zna kako situaciju riješiti bez otpisa dugova i svako zna da je to nespojivo sa članstvom u monetarnoj uniju. Takvo je stanje stvari. Ali mi ćemo započeti pregovore, potrudićemo se, ali moramo da se pridržavamo pravnih propisa. Jer Evropa se bazira na principama demokratije i vladavine prava.

Hojer: Gospodine Šojble, taj prijedlog Grexit na određeno vrijeme sa rezanjem dugova – to je bila velikodušna ponuda Grčkoj. Koliko ste u pregovorima tokom vikenda zapravo bili blizu takvog rješenja? Zaista čudi da Grci nisu na to pristali!

Šojble: Nerado govorim o internim pregovorima.

Hojer: Ali nas to toliko interesije da hoćete!

Šojble: Može biti, ali italijanski ministar finansija je kazao da je bilo troje, koji su bili drugačijeg mišljenja, među osamnaestoro u evrogrupi. Znate, mnogo toga što je rečeno u javnim diskusijama, nema nikakve veze sa stvarnošću. Upravo ste i sami sa pravom rekli…Naime i sami ste rekli, da bi to vjerovatno bilo najbolje za Grčku.

Upravo je to problem, da se gospodin Cipras obavezao protivno grčkom narodu, da ni u kom slučaju ne odstupa od evra. Više je to problem…Smatram da je to politički problem jedne stranke, koja je u izbornoj kampanji obećavala stvari koje nisu mogle da se ispune, na šta je stranka upozoravana – naprimjer sa moje strane.

Hojer: Angela Merkel, njemačka kancelarka važi za najmoćniju političarku Evrope. Nije li trebalo da se na pregovorima više zalaže za Grexit, prema ideji koju ste Vi izradili? Dakle, da li bi bolje bilo da nije bila tako meka?

Šojble: Savezna kancelarka nije ni meka ni tvrda, već je kao ja i kao ostali, kao Zigmar Gabrijel kojeg ste spomenuli – nema nikakvih razlika unutar vlade – kao i većina u Evropi radi na njenom održanju i nastoji da je vodi naprijed. Zato tražimo najbolje rješenje. Nije tako da je neko u pravu a drugi nije.

Hojer: Ali drugačijeg ste mišljenja od kancelarke?

Šojble: Da, to spada u demokratiju, da postoje različita mišljenja i da se razgovora. Sloboda ljudi počinje sa tim da svako ima pravo na svoje mišljenje i onda se traži zajedničko rješenje. Šefovima država i vlada zaista nije bilo lako da dođu do zajedničkog rješenja. I sada ćemo vidjeti da li je to rješenje ispravno. Daćemo sve od sebe, ali još jednom: nije jednostavno.

I sve te opaske, kako je to sve protiv Grčke…Naravno da je lako u jednom narodu huškati ljude, to je uvijek lako. Ali to nas uopšte ne vodi naprijed. Moramo da održimo Evropu, moramo Evropu da vodimo naprijed, potrebna nam je snažna Evropa. Ali to podrazumijeva da se u Evropi i pridržavamo određenih stvari koje su dogovorene, u suprotnom nestaje povjerenje i pouzdanost u Evropu. I to su kompromisi.

Između tih protivurječnih pozicija neophodno je pronaći zajednički put. To je veoma teško. To je učinila kancelarka sa svojim kolegama. Niko nije sam u Evropi, svi moraju u okviru svojih mogućnosti da preuzmu odgovornost. Kancelarka to radi na izuzetan način.

Hojer: Sutra je glasanje u Bundestagu, to ste već spomenuli. Kako ćete Vi glasati, sa DA?

Šojble: Moram da podnesem zahtjev…Grčku kreativnost da se raspiše referendum, da se vrbuje za NE, a da se kasnije bori za DA - to nemam. Kada postavljam zahtjev onda ga i smatram ispravnim, u suprotnoom ga ne podnosim. Moram da stojim iza njega, kao član savezne vlade imam odgovornost ne samo prema parlamentu, već prema Njemačkoj. Položio sam zakletvu.

Nije mi najlakše. Ja sam član vlade, lojalan sam, dajem svoj doprinos da ova zemlja ima dobru vladu i da stvaramo napredak u Evropi. Kada postavljam zahtjev, onda ga postavljam iz punog uvjerenja.

Hojer: Ali onda se ustvari osećate kao Aleksis Cipras, koji traži podršku za jedan program, koji smatra pogrešnim.

Šojble: Ne znam da li bi se gospodin Cipras poredio sa mnom. On je premijer, ja sam ministar finansija. Mislim da bi u ove rane jutarnje sate trebalo da se koncentrišemo malo na konkretne stvari.

Hojer: Dobro, onda o konkretnim stvarima. Sredstva iz Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM) bi trebalo da budu iskorišćena. Ona međutim smiju da se koriste samo ukoliko je čitava evrozona ugrožena. To očigledno nije slučaj. Da li će se zaobići pravo?

Šojble: To ćemo još razmotriti u evrogrupi. Ne, ne kršimo pravo, u to možete biti potpuno sigurni, to sam već naglasio u našem razgovoru: to je jedna od granica koju imamo. Naravno da finansijska tržišta nisu tako nervozno reagovala kao prije pet godina, jer smo radom u posljednjih pet godina evro učinili mnogo stabilnijim.

Ali naravno ne može da se isključe pojedine nesigurnosti u zavisnosti od razvoja događaja. A tu je i nervozna napetost, kakva će biti odluka. Pogledajte medijsku pažnju u Grčkoj. Zato je to jedna pozicija o kojoj može da se diskutuje. Ali mislim da se ne može govoriti o kršenju prava.

Teže pitanje će biti postizanje sposobnosti otplaćivanja dugova. Tu dolazi do teme: Može li se potreba za finansiranjem u redu veličine, kakav sad poznajemo – a to su još uvek vjerovatno oprezne ocjene – savladati bez stvarnog otpisa dugova?

A onda smo opet, ukoliko ne želimo da zaobilazimo pravo, u situaciji da je rezanje dugova nespojovo sa članstvom u monetarnoj uniji. To je težak problem. Uložiće se napori da se tu pronađe rješenje. Ja ga još uvijek ne vidim, počećemo sa pregovorima, ali još uvijek ne znamo kakav će biti njihov rezultat.