1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Ilon Mask hvali Alis Vajdel, kandidatkinju desničarske AfD

Benjamin Knight
10. januar 2025

Kandidatkinja za kancelarku desničarske AfD Alis Vajdel pričala je na platformi Iks sa Ilonom Maskom. Razgovor je na momente išao u čudnim pravcima, a analitičari su podijeljenog stava o tome koliko se isplatio Vajdel.

Elon Musk i Alice Weidel
Razgovor između Ilona Maska i liderke Alternative za Njemačku (AfD) započeo je jednom lažiFoto: Patrick Pleul/Sebastian Willnow/dpa/picture alliance

Gotovo da je logično što je razgovor između Ilona Maska i liderke Alternative za Njemačku (AfD) započeo jednom laži. Najbogatiji čovjek svijeta i vlasnik platforme Iks odmah na početku je rekao da je njegova sagovornica, Alis Vajdel, „prema anketama“ najpopularnija kandidatkinja za kancelarku u Njemačkoj.

Zapravo, AfD je druga u anketama, sa 11 odsto zaostatka za konzervativnom Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU). Sama Vajdel je na poslednjem mjestu po popularnosti među kandidatima za kancelara na prijevremenim izborima 23. februara.

Prema anketi agencije infratest dimap objavljenoj ovog četvrtka (9. januar), samo 20 odsto Nijemaca zadovoljno je sa Alis Vajdel, što je jednako rđav procenat kao kod istorijski nepopularnog kancelara Olafa Šolca.

Maskov pogrešni uvod bio je tek početak čudnog razgovora koji je potrajao više od sat vremena i na momente bio neprijatan zbog jezičkih nesporazuma.

Bilo je još lažnih tvrdnji – u jednom trenutku Maskje rekao da je krađa legalna u Kaliforniji, dok je Vajdel tvrdila da je Adolf Hitler bio komunista.

Između smijeha na zajedničke šale, njih dvoje su razgovarali o njemačkom energetskom sistemu, prednostima nuklearne energije, imigraciji, ratu u Ukrajini, situaciji na Bliskom istoku i drugim temama.

Mask je izrazio uvjerenje da bi Donald Tramp brzo okončao sukobe u Ukrajini i Gazi. Vajdel je govorila o, kako je nazvala, lošem upravljanju Njemačkom u poslednje dvije decenije.

Oboje su se složili da su birokratske prepreke prevelike za kompanije koje žele da šire poslovanje u Njemačkoj, što Mask zna iz iskustva s Teslinom gigafabrikom kod Berlina. Međutim, priznao je da su i savezna i pokrajinska vlada Njemačke pružile značajnu podršku fabrici.

U stvari, Mask i Vajdel su većinu vremena proveli slažući se oko svega i svačega. Jedini trenutak manjeg neslaganja desio se na početku, kada je Mask rekao da vjeruje u prednosti obnovljivih izvora energije, iako je, poput Vajdel, smatrao da Njemačka treba ponovo da otvori nuklearne elektrane. 

Prema podacima platforme Iks, oko 200.000 ljudi slušalo je razgovor uživo, iako je broj počeo da opada pred krajFoto: picture alliance/dpa

Kao Tramp kod Rogana?

Međutim, veliko pitanje za Vajdel bilo je da li će joj razgovor pomoći u predizbornoj kampanji.

Iako je Mask ponovio podršku stranci, tvrdeći da samo AfD može „spasiti“ Njemačku, politički analitičari sumnjaju da je Vajdel ostavila dobar utisak.

„Iskreno, iznenađen sam koliko je njen nastup bio loš“, kaže Bendiks Higelman, njemački strateg političke komunikacije. „Ovo je bio veliki trenutak, ali... mislim da je propustila priliku da izgradi javni imidž i ostavi utisak visoko obrazovane, sofisticirane političarke koja je prototip nove desnice.“

Higelman je bio iznenađen nekim poteškoćama koje je Vajdel imala u izražavanju na engleskom. „Nije loše govorila, nemojte me pogrešno shvatiti“, rekao je. „Ali za razgovor od 70 minuta sa Maskom, mislim da je mogla malo bolje da se pripremi.“

Događaj se, rekao je Higelman, nije mogao porediti s nastupom Donalda Trampa u podkastu Džoa Rogana tokom američke predizborne kampanje. Tada je republikanski kandidat djelovao opuštenije nego ikada i tri sata je ćaskao, dosežući masovnu publiku.

„Mislim da je intervju Džoa Rogana s Trampom uspio zbog ležernog tona koji su našli. Ali koliko sam primijetio, Vajdel je imala poteškoća da uhvati taj američki stil opuštenog razgovora“, rekao je Higelman.

„Imala je vrlo akademski pristup, što je bio veliki kontrast u odnosu na način na koji je Mask izlagao argumente. Ali to bih možda objasnio jezičkom barijerom.“

Koja je bila ciljna publika?

Prema podacima platforme Iks, oko 200.000 ljudi slušalo je razgovor uživo, iako je broj počeo da opada pred kraj, kada se pričalo o Maskovim planovima za istraživanje svemira.

S druge strane, Vajdel bi taj razgovor ipak mogla smatrati uspješnim. Prema Filipu Adorfu, politikologu s Univerziteta u Bonu, glavni cilj desničarke ionako nije bio da se obrati njemačkoj publici, već publici u SAD – posebno desničarima bliskim centrima moći u Vašingtonu.

„Mislim da je ovo bio pokušaj da se puste pipci prema SAD i uspostavi kontakt sa članovima Trampove administracije, možda kako bi se sarađivalo ili barem bilo viđeno kao partner u Evropi“, rekao je Adorf. 

Sama Alisa Vajdel je na poslednjem mjestu po popularnosti među kandidatima za kancelara na prijevremenim izborima 23. februaraFoto: Kay Nietfeld/REUTERS

Nasuprot glasinama na društvenim mrežama, Vajdel nije otputovala u SAD da bi razgovarala s Maskom i potom prisustvovala Trampovoj inauguraciji 20. januara. Razgovor preko platforme Iks bio je isključivo audio i Vajdel se uključila iz kancelarije u Berlinu.

Više o istraživanju svemira nego o imigraciji

Vajdel je ponovila mnoge od svojih poznatih stavova – da je Angela Merkel zapravo bila prva „zelena" kancelarka Njemačke i da je uništila zemlju otvaranjem granica za izbjeglice.

Ali, prema Adorfu, možda je Vajdel željela više vremena za razgovor o njemačkim unutrašnjim pitanjima.

„Iz perspektive Alis Vajdel, možda je bilo razočaravajuće što su relativno malo govorili o glavnoj temi AfD-a – imigraciji“, rekao je Adorf za DW. „Na početku se malo zapetljala u diskusiji o energetskoj politici, koja možda nije pretjerano zanimljiva široj publici.“

Ipak, ovaj politikolog misli da je Vajdel u velikoj mjeri uspjela da predstavi AfD kao umjerenu stranku koja samo zastupa ono što su ranijih decenija zastupale stranke desnog centra.

U kasnijem dijelu diskusije, dvoje sagovornika dotakli su se filozofskih tema. Vajdel je čak pitala Maska da li vjeruje u Boga.

Milijarder opsednut naučnom fantastikom rekao je da ima pristup božanstvu zasnovan na fizici. Kako je dodao, imao je egzistencijalnu krizu s 12 ili 13 godina, koju je riješio čitajući roman Daglasa Adamsa „Autostoperski vodič kroz galaksiju“.

„To me navelo zaključku da treba da proširimo obim i skalu svijesti, kako bismo bolje znali koja pitanja da postavimo o odgovorima univerzuma“, rekao je. „Trebalo bi da činimo stvari koje vode većem razumijevanju univerzuma.“

Vajdel je djelovala ganuto, opisujući njegove završne reči kao „prelijepe“.

Ostaje da se vidi da li će plan AfD-a o deportaciji hiljada migranata dovesti do većeg razumijevanja univerzuma kojem Mask teži.

*ovaj članak je najprije objavljen na engleskom jeziku

Pratite nas i na Facebooku, na X-u, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu