„Bez panike, stvarno nije toliko strašno!“ To je rečenica koju vodeći političari u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini ponavljaju od početka katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušimi u Japanu. Fukušimu nisu vidjeli kao drugi Černobill, ali ni kao razlog da se razmotri okončanje korišćenja nuklearne energije. U očima predsjednika Rusije, Dmitrija Medvedeva, na primjer, nuklearna energija je „apsolutno bezbjedna“. U protivnom, Kremlj planira da udvostruči broj nuklearki u Rusiji do 2020. Trenutno ima deset postrojenja. Čak je bilo i planova da se izgradi atomska elektrana u Tihom okeanu. Ipak, poslije snažnog zemljotresa i cunamija, analitičari kažu da se ta ideja još jednom razmatra, a moguće je i da se odustane od projekta.

Nove atomske elektrane

Bjelorusija i Ukrajina žele takođe da nastave s korišćenjem atomske energije. Ukrajina ima četiri nuklearne elektrane, a planirano je da jedna ruska firma izgradi još dva reaktora u jednoj od njih. Ruska državna energetska kompanija Rosatom počeće izgradnju prve atomske elektrane u Bjelorusiji na jesen. Bjeloruski zvaničnici potpisali su ugovor 15. marta, samo nekoliko dana poslije nuklearne katastrofe u Japanu.

Tobijas Minhmajer, stručnjak za nuklearnu energiju pri Grinpisu u Berlinu, smatra da je, što se tiče bezbjednosti, mnogo manja razlika između nuklearnih elektrana na Zapadu i u Rusiji, nego što se to inače misli. Prema Minhmajeru, većina atomskih postrojenja u istočnoj Evropi nije ništa manje bezbjedna od onih na Zapadu. Ipak 11 ruskih reaktora, istog tipa kao onih koji su bili dio katastrofe u Černobilu, predstavljaju izuzetak. Te reaktore Minhmajer smatra „posebno opasnim“.

Većina Rusa za nuklearnu energiju

U Rusiji, Belorusiji i Ukrajini nema jake političke partije sa ekološkom platformom. Ni Černobil prije 25 godina, ni nedavni događaji u Japanu nisu podstakli stvaranje jačih antinuklearnih pokreta.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuje da je opala podrška korišćenju nuklearne energije u Rusiji sa 74 na 54 odsto tokom protekle godine. Ipak, većina Rusa jeste za korišćenje atomske energije. Široko je rasprostranjeno mišljenje da je slična situacija u Belorusiji i Ukrajini. Volodimir Omelčenko, energetski stručnjak u Kijevu, kaže da razloge za to treba tražiti u ekonomskim problemima. „Ljudi ovdje imaju drugih problema. Više od polovine populacije se praktično bori za preživljavanje.“

Brzi kraj?

Ruski i ukrajinski političari uporno tvrde da nema alternative nuklearnoj energiji. Minhmajer nije saglasan sa tim i kaže da bi Moskva mogla relativno brzo da isključi nuklearne elektrane, jer one pokrivaju samo 17 odsto od ukupne proizvodnje električne energije u zemlji. One bi mogle biti zamenjene elektranama sa obnovljivim izvorima energije ili gasom. Situacija u Ukrajini je sasvim drugačija. Četiri atomske elektrane proizvode 48 odsto energije. Istovremeno, zemlja izvozi ono što ne potroši. Ipak Minhmajer smatra da bi i ona mogla da ukine atomska postrojenja ako bi za to postojala politička volja. Veliki problem u tim zemljama jeste i potrošnja energije. Rusija, Belorusija i Ukrajina su najveća uvreda za svet kada je reč o traćenju energije, kaže Minhmajer. Sve dok se to ne promeni, biće teško realizovati korake ka ukidanju nuklearnih elektrana.

Autori: R. Gončarenko / I. Ivanović

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić