Najnovije prognoze Poljske nacionalne banke predviđaju pad bruto domaćeg proizvoda na 0,5 posto u prvom kvartalu naredne godine. A stopa inflacije bi trebalo da dostigne 18,8 odsto. Poljake prema tome očekuje najveći rast cijena u Evropi. Već sada je inflacija sa 15,5 odsto u junu dostigla najviši nivo od pada komunizma prije tri decenije. Poljski ekonomski institut (PIE) smatra da 66 odsto poskupljenja otpada na životne namirnice i energiju. Od kraja prošle godine energenti su poskupili za 21,6 odsto, cijene usluga za 12 odsto, industrijski proizvodi za 10 odsto.

Poljska nacionalna banka je od oktobra prošle godine deset puta povećavala kamate kako bi prigušila inflaciju – od 0,1 odsto kamate su skočile na sadašnjih 6,5 odsto. Ludvik Kotecki iz trusta mozgova Monetary Policy Council (MPC) očekuje dalje povećanje kamata u septembru.

„Putinova inflacija“ ili promašena domaća politika?

Trenutna poskupljenja su u oštroj suprotnosti sa stabilnim razvojem u protekle tri decenije, u kojima je godišnja inflacija iznosila nešto iznad 3,5 odsto. Osim toga, Poljska je bila jedina članica EU koja je poslije svjetske finansijske krize 2008. izbjegla ekonomsku recesiju.

Vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS) optužuje Kremlj za rast cijena, pošto je Rusija poslije napada na Ukrajinu ograničila izvoz žitarica i energenata. Poljska je bila jedna od prvih zemalja kojoj je Moskva zavrnula ventil gasovoda, dok je blokada ukrajinskog izvoza žitarica podstakla rast cijena životnih namirnica.

Predsjednik stranke Jaroslav Kačinski je rekao da je njegova partija odgovorna za samo tri do četiri odsto porasta cijena i ostatak označio kao „Putinovu inflaciju". On je dodao da su optužbe opozicije prema kojima je vladajuća stranka odgovorna za inflaciju „nevjerovatna laž".

Pjotr Arak je direktor državnog Instituta PIE. On se slaže sa ovim stavom: „Od početka konflikta prognoza inflacije je korigovana – sa 8 na 13 odsto. Sigurno je da je ta razlika „Putinova inflacija". Arak je ukazao na porast plata u prethodnih nekoliko godina, ali smatra da veliki socijalni programi prije pet godina nisu doprinijeli inflaciji.

Loš menadžment

Ipak su brojni stručnjaci koji smatraju da je vlada mogla učiniti više. Entoni Levitas sa američkog Univerziteta Braun kaže da poljska banka „veoma sporo“ reagovala na rast inflacije, koja je „jednoznačno počela sa pandemijom i prethodila ratu“.

„Putinova inflacija“ je pametna metoda da se prebaci krivica na neprijatelja, kojeg je vladajuća stanka uoči rata zaboravila na bizaran način“, rekao je poljski opozicionar Donald Tusk koji predvodi stranku „Građanska platforma“ (CP). Bivši premijer smatra da je politika velikodušnih izdataka odgovorna za rast cijena i takođe misli da je Nacionalna banka prekasno reagovala. Nedavno je Tusk postavio retoričko pitanje vladi: „Šta se desilo, pa je Poljska, zemlja u procvatu i ponos Evrope, za samo sedam godina postala zemlja u kojoj su voda i hljeb problem?"

Za vrijeme pandemije vlada je izdvojila deset milijardi zlota (oko 2,2 milijarde evra) dijeleći domaćinstvima gotovinu i smanjila porez na gas sa 23 na osam procenata. Osim toga smanjila je porez na gorivo. Predsjednik Poljske Andžej Duda je nedavno potpisao zakon, koji omogućava primaocu kredita da odgodi plaćanje na više mjeseci.

Inflacioni rizik

Rafal Benecki, ekonomista pri banci ING u Varšavi, smatra da je finansijska i monetarna politika Varšave „previše prilagođena“ da bi mogla da priguši inflaciju: „Poljska je podsticala potražnju čak i ove godine, dok su druge zemlje redukovale svoju monetarnu i budžetsku politiku. Eksterni inflacioni šok je dakle imao idealne uslove da prodre u ekonomiju", rekao je Benecki. On spoljnim faktorima pripisuje glavni dio ovakvog razvoja, ali ipak dodaje da je problem to što je inflacija veća nego u regionu ili u evrozoni.

Lijam Pič, ekonomista konsultantske firme Capital Economics, smatra da sadašnja situacija otežava nacionalnoj banci da u narednom periodu obuzda inflaciju bez slabljenja privrede. „Poljska, kao i ostale zemlje istočne i srednje Evrope, izložena je stalnom riziku spirale rasta plata i cijena", kaže Pič.

Kako se boriti protiv inflacije?

Neki ekonomisti smatraju da bi usporavanje najveće evropske ekonomije – njemačke – moglo pomoći Poljskoj da suzbije inflaciju. „Direktno dejstvo će se osjetiti slabljenjem potražnje u inostranstvu, što će dovesti do usporavanja inflacije“, kaže Pič. Osim toga, slabljenje rasta njemačke privrede podstaklo bi strahove da će se umoriti i cijela svjetska ekonomija, što bi se odrazilo na poljske cijene sirovina i energije.

Pič smatra da bi taj scenario podstakao poljsku inflaciju. „Ako se investitori uplaše moguće duboke i dugotrajne krize u Njemačkoj, onda bi taj osećaj za rizik mogao da se poveća, pa bi i evro i zlota izgubili na vrijednosti, a uvezena inflacija bi se povećala", rekao je Pič i dodao da je mnogo toga u sferi „ako" i „kada".

Jan Zigmuntovski, ekonomista varšavskog trusta mozgova Polish Economy Network, zahtijeva od vlade da „zategne svoju finansijsku politiku, da ograniči dobitke preduzeća pod državnom kontrolom i da ojača zlotu". On dodaje da za to treba vremena, ali još nije kasno.

Aktuelni problem inflacije, prema Zigmuntovskom, ima dublje korijene i prouzrokovan je „ poljskom decenijskom nesposobnošću da stvori održivi preokret pri regulisanju tržišta, smanjivanju nejednakosti i investicijama". On naglašava da poljske tehnokrate vjeruju da će „čarobni štapić povećanja kamatne stope riješiti probleme sa ponudom”, dok vladajuća stranka PiS veruje da će „finansijska pomoć manje imućnima pomoći dok se tržište ne prilagodi".

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu