Ukrajina je nedjeljama pod vatrom iranskih dronova koje ispaljuje ruska vojska. Većinu njih je do sada presrela protivvazdušna odbrana, ali prema britanskom ministarstvu odbrane, dobra trećina još uvijek dostiže svoj cilj: kritične infrastrukturne objekte, kao i stambena područja.

U intervjuu za njemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), premijer te zemlje Denis Šmihal je jasno stavio do znanja koliko ovi dronovi loše utiču na Ukrajinu. „Rusi koriste dvadeset do trideset iranskih kamikaza bespilotnih letjelica protiv nas svakog dana", rekao je on. Šmihal je upozorio na „migracioni cunami" ako ruske trupe nastave da ciljano uništavaju civilnu infrastrukturu.

„Oni žele da našem stanovništvu tokom zime oduzmu struju, vodu i grijanje", rekao je premijer. Njemački odbrambeni sistem IRIS-T spasao je „mnogo ljudskih života“, posebno u oblasti Kijeva. Ali Ukrajina nestrpljivo čeka sljedeću isporuku municije i sljedeći sistem.

Bespilotne letjelice i nuklearni sporazum

I Rusija i Iran oštro su se usprotivili bilo kakvom pokušaju da se rasvijetli porijeklo dronova. Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebensja odbacio je takav zahtjev SAD kao „nečuven". Ukoliko dođe do istrage Ujedinjenih nacija (UN), Rusija bi morala da preispita saradnju sa UN. Iran je dao sličnu izjavu.

Iran tako uporno negira isporuku i upotrebu svojih bespilotnih letjelica jer ne želi da ugrozi pregovore o nuklearnom sporazumu, kaže Markus Kaim iz istraživačke grupe za bezbjednosnu politiku Berlinske fondacije za nauku i politiku.

Sve dok se porijeklo dronova ne razjasni, pregovori o nuklearnom sporazumu još uvijek mogu da se nastave. Priznanje bi, s druge strane, otežalo Evropljanima nastavak pregovora. „Oni bi se tada našli suočeni sa politikom koju, iako nema nikakve veze sa nuklearnim sporazumom, treba shvatiti kao toliko neprijateljsku da bi protivnici nuklearnog sporazuma, sa izvjesnim uspjehom, vjerovatno mogli pritisnuti da se pregovori prekinu", rekao je Kaim u intervjuu za DW.

Dronovi su nesumnjivo iranske proizvodnje

Prema Markusu Kaimu, dokazi za upotrebu iranskih dronova su očigledni. On se poziva na video-snimke ostataka dronova koje su Ukrajinci predstavili svjetskoj javnosti. "Po mom mišljenju, teško da može biti bilo kakve sumnje u vezi sa tim. I ne znam ni jednog ozbiljnog stručnjaka koji sumnja da je bilo isporuka oružja", rekao je Kaim za DW.

Isto na to gleda i vojni ekspert Markus Rajzner, šef odjeljenja za istraživanje i razvoj Terezijanske vojne akademije u Beču. Prema Rajzneru, posebno su se koristile dvije vrste dronova: tip Mohadžer-6 i tip Šahed-136.

Mohadžer-6 može uočiti i nadgledati metu. Kao i drugi dronovi ovog tipa, igra glavnu ulogu u uočavanju artiljerijskih ciljeva. „Ali može da bude opremljen i raketama vazduh-zemlja, tako da može i da gađa ciljeve nakon što ih uoči.”

Šahed-136 je, s druge strane, klasična kamikaza dron. Vodi ga GPS sistem koji, uz stalne korekcije kursa precizno navodi do cilja. On kaže da se ovaj dron obično korsti u „jatu" od 10 do 15 drugih dronova. Ovo preopterećuje ukrajinske odbrambene sisteme. Iako sistemi obaraju neke od dronova, neki od 15 i dalje stignu do cilja.

Rusi tada ispaljuju svoje krstareće rakete, protiv kojih protivvazdušna odbrana može malo da uradi jer se protivvazdušni sistemi ne mogu tako brzo napuniti. Ovo je takođe i zbog činjenice da su ukrajinski sistemi iscrpljeni nakon osam mjeseci, uprkos svoj podršci.

Postoji i nešto drugo, kaže Rajzner: „Dronovi su relativno mali. Međutim, konvencionalni ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane obično je programiran za mnogo veće objekte, kao što su avioni i helikopteri.”

Dugoročna strategija Rusije

Ukrajina je optimistična u pogledu suprotstavljanja bespilotnim letjelicama. „Naravno da nemamo tehničke mogućnosti da onesposobimo 100 odsto ruskih raketa i borbenih dronova“, rekao je predsjednik Volodimir Zelenski u video poruci. Međutim, siguran je da će se to postići korak po korak uz pomoć međunarodnih partnera. Već obaramo većinu krstarećih raketa i dronova.

Međutim, morate biti oprezni, kaže Markus Rajzner. Ovakve izjave su takođe dio psihološkog ratovanja. „To je apsolutno legitimno. Ali takođe morate da vidite da ruske rakete rade veoma precizno. Ako trenutno čujete da je pogođeno 40 odsto ukrajinske infrastrukture, to govori o ogromnoj preciznosti ruskih napada. Vazdušna odbrana Ukrajine pretrpila je teške udarce u proteklih osam mjeseci. To izlazi na vidjelo. Iako je istina da Rusi nemaju vazdušni suverenitet i da ne mogu da lete avionima iznad Ukrajine, oni imaju vazdušnu nadmoć. Mogu da napadaju mete gdje god žele".

Strateški je to kobno, nastavlja Rajzner. "Zato što ukrajinska vojska napreduje na jugu i istoku zemlje. Ali u zaleđu je pogođena infrastruktura. Drugim riječima: narod se suočava sa veoma, veoma teškom zimom. To bi onda moglo dovesti do daljeg kretanja izbjeglica na zapad, što bi tamo moglo da dovede do društvenog negodovanja. To je upravo ono na šta cilja Rusija".

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu