Jedinice NATO za brzo djelovanje zamišljene su kao „hitna pomoć“ ovog vojnog saveza. U roku od 48 sati bi trebalo da budu bilo gdje, ako zatreba.

Prošle sedmice je na samitu Alijanse u Madridu utanačeno da se naistoku Evrope broj vojnika ovih trupa poveća sa 40.000 na čak 300.000. To je odgovor na rusku agresiju u Ukrajini.

Ali, to dovodi u neprilike njemački Bundesver koji, prema najavama ministarke odbrane Kristin Lambreht (SPD), treba da stavi na raspolaganje 15.000 pješadinaca. Od toga će tri do pet hiljada biti u Litvaniji, gdje je trenutno samo hiljadu njemačkih vojnika.

Uz to, Njemačka treba da da 65 aviona, 20 brodova, kao i jednu elitnu jedinicu komandosa KSK.

Pitanje je da li je Bundesver u stanju da to sve obezbijedi. Jer, od kraja Hladnog rata dosta se štedjelo u vojsci. Nedavno je za poseban program opremanja Bundesvera opredijeljeno vrtoglavih sto milijardi evra, ali će to potrajati.

Što prije u šoping

Krajem aprila je Lambreht u Bundestagu govorila o lošem stanju armije. „Na papiru imamo 350 tenkova tipa Puma, a zapravo je njih 150 spremno za upotrebu“, rekla je ona. Ili borbeni helikopter Tigar: od 51 takve mašine, samo devet su u letnom stanju.

Nedostaje pancirnih prsluka, ruksaka, uređaja za noćno osmatranje, čak i toplog donjeg veša kakav je neophodan za trupe koje idu na hladni istok Evrope.

Andre Vistner, predsjednik Udruženja Bundesvera – neke vrste sindikata njemačkih vojnika – kaže da sto milijardi nije dovoljno, da vjerovatno treba dvostruko više. „Ogroman je izazov da se preuzmu ovi zadaci u trenutku kad imamo najmanji Bundesver svih vremena", rekao je on za javni servis ZDF.

Trenutno njemačka armija ima 183.000 vojnikinja i vojnika.

Stratezi se još savjetuju na šta potrošiti pare. „Regali su prazni“, kaže Kristijan Meling iz Njemačkog društva za spoljnu politiku. „Tržište vojne opreme nešto proizvodi tek kad kažete šta hoćete. Ne može tenk da se kupi na izvol'te kao u supermarketu."

„Ako Bundesver želi da dobije potrepštine, uskoro će morati da se poruči kako bi se kupili tenkovi, artiljerija i ostalo“, upozorava Meling za DW.

Nedostaci u opremi, poput uređaja za komunikaciju i satelita, mogu se zabašuriti u mirnodopska vremena, kaže Meling. „Ali u ratna se ti deficiti brutalno vide. Ko ih nema, može da izgubi glavu.“

Smjena epoha

Stručnjaci govore o novoj epohi u kojoj Njemačka mora da se oprosti od strategije uzdržavanja.

„Kontingenti NATO koji su sada na istočnom krilu na Baltiku, zamišljeni su kao neka vrsta žičane ograde“, kaže nam Frank Zauer sa Bundesverovog univerziteta u Minhenu. Ideja je bila da se spriječi ili uspori mogući upad ruskih trupa, i tako dobije na vremenu.

„Ali s obzirom na ruski rat u Ukrajini, sada se rezonuje da žičana ograda nije dovoljna. Moramo od početka da budemo sposobni za odbranu. Zato je zaključeno ovo masovno povećanje trupa“, navodi Zauer.

Profesor dodaje da bi Njemačka uz to mogla da ima ulogu čvorišta u kojem se obavljaju logistički zadaci. Promjene će, smatra, biti trajne po Bundesver jer nastupa nova epoha.

„Da li možemo da uspijemo? Rekao bih da možemo. Ali, da li ćemo uspjeti? To ne znam jer je izazov veliki“, zaključuje Zauer.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu