1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Kazne za vrbovanje medicinskih radnika u Srbiji

28. novembar 2020

Odvođene medicinskih radnika u Njemačku je posljednjih godina posao težak milione evra godišnje. Neki posrednici vrbuju ljude u Srbiji na nedozvoljen način, potvrđuje sada istraživanje Korektiva.

Corona-Bonuszahlungen in der Altenpflege
Foto: picture-alliance/dpa/T. Weller

Inspektori u Srbiji posljednjih godina kažnjavaju posrednike koji bez dozvolevrbuju i odvode medicinsko osoblje u Njemačku, piše u novom tekstu njemačke istraživačke mreže Korektiv (CORRECTIV).

Ta mreža je imala uvid u dokumente koji potvrđuju da se nelojalni posrednici u Srbiji kažnjavaju sa 500 do 1.400 evra.

Ogromna potreba Njemačke za bolničarima i njegovateljima – već sada je upražnjeno 40.000 radnih mjesta u njemačkim klinikama i domovima za stare – stvorila je čitavu mrežu posrednika od kojih su neki u potrazi za „lakom zaradom" i ne poštuju pravila, javlja Korektiv nakon istraživanja u kojem su učestvovali novinar iz pet zemalja.

O toj temi su prvi izvještavali novinari DW u tekstu „Industrija odlaska" koji je krajem 2019. godine objavljen na ovom portalu i, u dužoj verziji, u nedjeljniku „Vreme". Prema tadašnjim saznanjima, njemačke klinike i starački domovi su spremni da plate i do 15.000 evra posrednicima koji im dovedu jednog njegovatelja iz Srbije.

„To je maltene trgovina ljudima", rekao nam je tada posrednik iz jedne legalne agencije o praksi pojedinih „kolega" koji medicinskim radnicima obećavaju kule i gradove, a onda ih ostavljaju na cjedilu čim pokupe profit.

Sumnjivi skupovi u Beogradu

Istraživanje Korektiva sada potvrđuje tu veliku potražnju koja je opstala u doba pandemije. Navodi se da je tržište posredovanja u Njemačkoj teško oko 100 miliona evra godišnje. Osim Balkana, medicinsko osoblje se na sličan način dovodi iz Meksika i Filipina.

Prema pisanju Korektiva, to je zainteresovalo i srpske inspekcije. Opisuje se više slučajeva da su srpski inspektori ubačeni među medicinske radnike kada bi neki posrednik ili agencija organizovali neprijavljeni skup na kojem se vrbuju meducinski radnici.

U jedan slučaj bila je umiješana i ugledna Univerzitetska klinika u BonuFoto: picture-alliance/dpa/D. Karmann

Takvi skupovi se obično događaju u beogradskim hotelima ili kafićima i to ne tajno, naprotiv – prethodno se najavljuju na društvenim mrežama.

Recimo, u januaru 2018. je Halida Bendke iz njemačkog Direna u ime svoje posredničke firme pozvala medicinske radnike iz Srbije na sastanak u kafeu Negro u centru Beograda, piše Korektiv. Inspekcija za rad je poslala svog čovjeka i epilog je bio kazna od 1.200 evra.

Bendke je u odgovoru novinarima, kao i neki drugi koji su kažnjeni, tvrdila da je samo držala predavanje, odnosno informisala medicinske radnike, a ne da ih je vrbovala. Kaže, srpske službe su korumpirane i kaznile su je u dosluhu sa konkurentskom agencijom.

Na granici zakona

U jedan slučaj bila je umiješana i ugledna Univerzitetska klinika u Bonu. Krajem septembra prošle godine je njen zaposleni Mlađen Petrović u iznajmljenoj sali u luksuznom beogradskom hotelu Metropol „informisao" zdravstvene radnike.

No iz dokumenata je jasno da im je klinika u Bonu eksplicitno nuđena kao poslodavac, pa je srbijanska inspekcija to vidjela kao vrbovanje i posredovanje u nalaženju posla, za šta Petrović nije imao dozvolu. Kazna je iznosila 1.360 evra.

Slučaj je potvrdila i Univerzitetska klinika iz Bona, naglašavajući pak da je u pitanju bilo „informisanje" medicinskih radnika, te da se radilo o prekršajnoj, a ne krivičnoj prijavi.

Novinari DW su ranije dobili potvrde samih posrednika da rade s one strane zakona. Jedan posrednik je tada priznao da vrbuje ljude po bolnicama – kaže da ima nekoliko medicinskih sestara koje mu nalaze klijente. „Ona me recimo nazove i kaže da ima tri koleginice koje bi u Njemačku. Ako to uspije, platim joj tristotinjak evra po osobi."

Novinari DW su ranije dobili potvrde samih posrednika da rade s one strane zakonaFoto: picture-alliance/dpa/M. Becker

Problem za zdravstveni sistem Srbije

Nakon što su ta saznanja objavljena krajem 2019, Srbija je ubrzo najavila raskidanje programa Triple Win između srbijanske i njemačke službe za zapošljavanje. Svaki deseti medicinski radnik koji je otišao iz Srbije u Njemačku otišao je upravo preko tog zvaničnog programa.

„Želimo da zadržimo ljude i smatrali smo da je, imajući u vidu ciljeve države, neprimjereno da na ovakav način podstičemo odlaske", rekao je u februaru Zoran Đorđević, tadašnji srpski ministar rada. Projekat je zvanično okončan u junu.

I Korektiv sada piše da odlazak medicinskog osoblja zemlje poput Srbije ili Meksika stavlja pred veliki problem. „Zemlje poput Srbije i same se bore sa značajnim starenjem stanovništva – ali, za razliku od Njemačke, tome se dodaje i odseljavanje omladine."

Još krajem prošle godine je predsjednik Aleksandar Vučić, gostujući u emisiji „Ćirilica", imao poruku za njemačkog ministra zdravlja Jensa Špana: „Špan, vrlo sposoban ministar zdravlja, kaže: ‘E, dolazim ja u Srbiju da vam pokupim medicinske sestre.' E nećeš majci da dolaziš ovde! Rekao sam mu: ‘Nemoj da dolaziš bre.'"

Špan je kasnije rekao da takav razgovor sa Vučićem nikada nije vodio.

Iako je sada Korektiv izvijestio o kaznama koje zarezuju srbijanske inspekcije kada posrednici nemaju dozvolu za neki skup, do sada nije poznato da je Srbija razbila neku veću posredničku mrežu koja na sumnjiv način odvodi ljude u Njemačku i tako zarađuje silan novac.

nr (correctiv, dw, tanjug)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android