60 godina državnosti, a nikom nije do slavlja
16. august 2020
Na ostrvu je sredinom avgusta prevruće. Zbog toga Kiprani ne proslavljaju dan nezavisnosti 16. avgusta već 1. oktobra, kada minu ljetnje žege. Ali, Kipru ustvari nije do slavlja, s obzirom da je ostrvo podijeljeno već 46 godina - od kiparskog rata. Na sjeveru žive turski, a na jugu grčki Kiprani. Između njih su čelična ograda, osmatračnice i Plavi šljemovi Ujedinjenih nacija, koji dijele dva naroda.
„Ne znam šta je sada ujedinjenje"
Ali, koga god na Kipru da pitate: Vjerujete li u ponovno ujedinjenje? Kako bi trebalo da grčki i turski Kiprani žive zajedno? Odgovara se najčešće slijeganjem ramenima. Niko ne može to da zamisli. Jula Kucoftides iz primorskog grada Pafosa na jugu Kipra vrti glavom.
„Ujedinjenje, ne znam šta je sada ujedinjenje. Teško je. Veoma je teško."
Jer, nikada u Pafosu više neće biti kao što je bilo u njenom djetinjstvu. Tada su grčki i turski Kiprani živjeli zajedno u istom gradu. Jula pokazuje rukom na hamam, nedavno renovirano tursko kupatilo u Pafosu i sjeća se vremena prije 1974.
„Tamo, u hamamu su zajedno bili grčki Kiprani i turski Kiprani; i svuda, takođe i na našoj pijaci smo bili u jako dobrim odnosima. Veoma dobrim."
Prebacivanje krivice
Sve to je nestalo sa ljetom 1974. Grčki nacionalisti su izveli puč i htjeli da čitavo ostrvo pripoje Grčkoj. Ali, to je spriječila turska armija. Ona je zvanično zauzela sjeverni dio ostrva, kako bi zaštitila turske Kiprane. No, armija je takođe protjerala desetine hiljada grčkih Kiprana iz njihovih domova, koji su spas potražili na jugu ostrva.
S druge strane su svi turski Kiprani morali da napuste južni dio ostrva i nasele se na sjeveru. Od tada ova dva naroda žive striktno odvojeni i jedan drugom predbacuju krivicu za podjelu ostrva.
Odrastati bez predrasuda
Grčka Kipranka, Andri Kristofidu želi da se to prevaziđe. Ona se zajedno sa turskim Kipranima angažuje na pomirenju. Pri tom ovoj 27-godišnjakinji ponovno ujedinjenje nije uopšte toliko važno.
„Ne znam da li će se to dogoditi za mog života. Nama je prvenstveno u interesu da spojimo ljude, ljude različitih etničkih grupa. Pa čak i ako se ni to ne dogodi, ljudi bi konačno trebalo da odrastaju bez ovih užasnih predrasuda prema drugoj etničkoj grupi; oni bi trebalo da u drugima vide samo ljude", zaključuje Andri Kristofidu.