U prvom se iznosi "najverovatniji redosled događaja". Kaže se da "dana 13.03.2015. godine u telefonskom pozivu ministar odbrane, oko 19.26 časova, dostavlja zahtev generalu Bandiću da se razmotri mogućnost hitnog sanitetskog prevoženja helikopterom životno ugroženog deteta iz rejona Ušća." A u nastavku:

"General Bandić poziva ministra odbrane u 19.56 časova i saopštava mu da postoje tehnički uslovi za izvršenje zadatka i upoznaje ga da na ovaj način nije ispoštovana standardna operativna procedura (SOP) za upotrebu snaga TiS za zadatke treće misije. Ministar na to odgovara da je urgentno i da se krene na zadatak."

Izbor riječi ovdje nije baš vojnički precizan, malo se zamagljuje odgovornost. Je li ministar naredio generalu, ili mu je samo odgovorio? I na šta je konkretno odgovorio? Na primjedbu da se ne poštuje procedura. Koja procedura? Možda ta da je general Bandić na godišnjem odmoru, pa ne može da izdaje naređenja?

(Ukupno osam nepravilnosti vezanih za pripremu operacije navodi komisija u drugom izvještaju! U kojem jedan od tri boldirana zaključka kaže: "Komisija zaključuje da postoje elementi odgovornosti vojne organizacije u pripremi i izvršavanju zadatka dežurne ekipe za TiS." A drugi: "Propusti navedeni u izveštaju nisu neposredno prouzrokovali nastanak vanrednog događaja, udes helikoptera HT-48, ev.broj 12551." A šta jeste?)

Ovakvim vojnički odrešito izbalansiranim izvještajima, u kojima se ne kaže ko je tačno "u najboljoj nameri" prekršio ovlasti, ali se zna vrlo precizno koliko alkohola ima u krvi a koliko u urinu poginulih pilota (u procentu s kojim je, recimo, u Velikoj Britaniji dozvoljeno voziti automobil), naciljane su, kao mete pravde, žrtve. To je u značajnoj korelaciji s premijerovom čvrstom odlukom da on preuzima odgovornost, a da Gašića i Lončara ne da.

Za šta premijer tačno preuzima odgovornost? Za spasavanje ugroženih ljudi, na osnovu telefonskih poziva njegovih pijun-ministara vojsci, policiji, sudijama, uz zaobilaženje propisanih procedura?

Jesu li baš za takvu vlast glasali građani Srbije, telefonsku?

Hoće li i vlada, ovako detaljno kao vojska, sačiniti izvještaj o tome ko je koga i u koliko sati nazvao? Ko je gdje bio i šta je radio, dok se helikopter borio sa maglom, vjetrom i naredbama, ko je uzbunio medije, ko je i zašto odlučio da cilj bude Surčin a ne Batajnica?

I, najvažnije, kako se dolazi do mesijinog broja telefona?

Jer u državi u kojoj premijer brani izigravanje pravila, životi beba zavisiće od tih brojeva.

Pravda spava

Ministar peva sebi uspavanku

Zaboravio sam jutros na plan jedan ja,
Na plan jedan u medije da bih ušao
Da se setim uzalud sam danas kušao,
Kao da je plan mi bio duša moja sva.
Zaboravio sam jutros na plan jedan ja.

U svom planu nisam znao za oblaka moć,
I da za let treba svetla, jutra i zore;
Da u magli instrumenti jedva romore;
Helikopter da se kreće u umrlu noć,
U svom planu nisam znao za oblaka moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh plan,
I u njemu bebu neku, dete nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Helikopter, i posadu, i aerodrom znan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh plan.

Ne sećam se ničeg više, ni pilota tih:
Kao da je plan mi ceo bio od pene,
U pijanstvu leteli su, ali bez mene,
Ni medija, ni trijumfa, što u planu snih;
Ne sećam se ničeg više, ni pilota tih.

Zato ćutim, jer ćutati još jedino znam.
Ja sad ćutim dok istina u mrak tone,
Dok sa živog na stradale krivnju gone;
Kad press dođe da me vidi, da me nije sram.
Ja sad ćutim, jer ćutati još jedino znam.

I vest ide, i izveštaj, i ja vidim sad
I tu bebu, i pilote, i put nesreće;
Helikopter gde po magli Ušću poleće.
Sve to vidim, ali ne znam, što osećam smrad.
I vest ide, izveštaj, i ja vidim sad.

Vlade glavu na ekranu i medija cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća
Što me ne da i odbrani što se doseća.
Što mi brižno pruža zaklon i zaborav svet,
Vlade glavu na ekranu i medija cvet.

Ja sad nemam odgovornost, ni njen ne znam glas;
Mesto mene na mrtvome krivnja počiva;
Pravog krivca izveštajem vlada pokriva;
Pravda spava i grob ružno neguje mi spas.
Ja sad nemam odgovornost, ni njen ne znam glas.

Voždu slava sa moćima iza svakog zla.
Iza laži i medija, iznad života,
I za njime, neviđena, moja grehota;
Vožde živi i vodi nas do najdubljeg dna.
Pravda spava u moćima iznad svakog zla.