Prva je „trepnula" Priština. Nakon decenije pregovora sa Srbijom, koji su, uprkos očekivanjima, Kosovu donijeli više povlačenja priznanja nego novih priznanja, dvije strane su u septembru 2021. u Bijeloj kući, u prisustvu tadašnjeg predsjednika SAD Donalda Trampa, između ostalog potpisali i jedan paragraf koji se odnosi na jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama, odnosno na kampanju za povlačenje priznanja.

- pročitajte još:Kurti za DW: Srbija barem da prizna kosovske dokumente

Zatim je, na godišnjicu potpisivanja tog tzv. „Vašingtonskog sporazuma“, a po isteku moratorijuma, Stejt department pozvao dvije strane da „nastave s moratorijumom na pitanja priznavanja koja komplikuju napredak u tehničkim oblastima“.

Sada je ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala Švarc, podnijela prijavu Kosova za članstvo u Savjetu Evrope.

Kosovo ima dobre šanse

Potpredsjednik prištinskog Savjeta za inkluzivno upravljanje Špetim Gaši, ocjenjuje da Kosovo ima dobre šanse za članstvo u Savjet Evrope, „posebno ako glasaju sve zemlje koje priznaju Kosovo, kao i one koje ne priznaju, ali koje već neko vrijeme šalju pozitivne signale za saradnju, poput Grčke.“ Za prijem u Savjet Evrope potrebna je, inače, dvotrećinska većina Komiteta ministara te organizacije.

- pročitajte još:Njemačka gura pregovore Srbije i Kosova

Na pitanje, zašto se sada podnosi zahtjev za prijem, kada je Priština i ranije imala razloga da vjeruje da ima dvotrećinsku podršku, Gaši za DW kaže da je Kosovo ohrabreno izlaskom Rusije iz Savjeta Evrope, ali i naglašava da je ključ odluke da se sada aplicira za članstvo – pritisak javnosti: „Sve i da nisu sigurni u glasove, zbog pritiska i očekivanja javnosti morali su da podnesu prijavu."

- pročitajte još:Vučić i Kurti u Berlinu: simbolika u sjeni Ukrajine

Upravo je ministarka spoljnih poslova Gervala Švarc često na meti kritika kosovskih medija zbog spoljnopolitičkih gafova, dok je premijer Aljbin Kurti pod paljbom zbog izostanka sastanaka sa zvaničnicima Stejt departmenta tokom njegove aktuelne posjete SAD.

Ograničene mogućnosti Srbije

S druge strane, zbog aplikacije koju je podnijela Priština, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sastanak Saveta za nacionalnu bezbjednost, i optužio Kosovo za kršenje Vašingtonskog sporazuma i Rezolucije Savjeta bezbjednosti UN 1244.

Gaši očekuje da će Srbija morati da odgovori na potez Kosova, zbog toga što dvije strane „igraju igru nulte sume, u kojoj ako jedan dobije, drugi gubi.“ Kao i u slučaju Kosova, i u Srbiji će najveći pritisak doći od javnosti.

„Najočigledniji odgovor bi bio da aktiviraju potencijalna povlačenja nezavisnosti, ali mislim da je spisak tih zemalja kratak, odnosno da je u velikoj mjeri iscrpljen. Bez obzira, Srbija mora to da uradi zbog očekivanja javnosti“, kaže Gaši.

To da Srbija ima ograničenu mogućnost da reaguje povlačenjima priznanja smatra i programska menadžerka u Evropskom fondu za Balkan Katarina Tadić – zbog „činjenice da je bliskost Srbije sa Rusijom i neusaglašavanje sa sankcijama EU donela štetu međunarodnom ugledu zemlje.“

A ako do nastavka kampanje otpriznavanja Kosova ipak dođe, to bi značio nekoliko koraka unazad u odnosima između Beograda i Prištine, naglašava Tadić: „Vrlo je vjerovatno da bi eventualna ofanziva (otpriznavanja) najavila podizanje tenzija između Srbije i Kosova i udaljavanje od normalizacije odnosa, pa samim tim i šansi da se sporazum uskoro postigne.“

Stanovništvo Srbije još više bi se okrenulo od Zapada?

Ni Gaši ne isključuje mogućnost da i Beograd i Priština, prijavu za članstvo u Savjetu Evrope, odnosno kampanju otpriznavanja uzmu kao razlog da se ne pojave za pregovaračkim stolom, ali ocjenjuje da ti razlozi neće biti kredibilni.

„To je realpolitika. Naravno da će Srbija da proba da podriva kosovsku državnost i naravno da će Kosovo nastojati da radi suprotno. Ali, ako Kosovo želi da Srbija prestane s takvim aktivnostima, i samo mora da promijeni pristup i bude iskrenije u procesu“, kaže Gaši.

Tadić podvlači još jedan način na koji bi novonastala situacija mogla biti štetna po normalizaciju odnosa: „Članstvo Kosova u Savjetu Evrope bi stanovništvo Srbije još više okrenulo od Zapada, i na određeni način smanjilo prostor za buduće kompromise koje bi Beograd mogao da napravi.“

Vlast u Srbiji, međutim, ima kontrolu nad tim kako će javnost prihvatiti eventualno članstvo Kosova u Savjetu Evrope, dodaje Tadić, ali i iznosi sumnju da će oni od „predstavnika vlasti u Beogradu čuti da bi članstvo Kosova u Savjetu Evrope zapravo donijelo veću zaštitu prava kosovskim Srbima i drugim manjinama, jer bi mogli da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava, što sada nije slučaj.“

Bolja pravna sigurnost

Upravo je pristup Evropskom sudu za ljudska prava ono što su stručnjaci već počeli da iznose kao pozitivan ishod eventualnog članstva Kosova u Savjetu Evrope po sve stanovnike Kosova.

„Sa aspekta pravne sigurnosti građana, eventualni prijem Kosova u Savjet Evrope imao bi veliki značaj“, kaže mitrovački advokat Ljubomir Pantović. „Stanje u pravosuđu Kosova je loše, pravna sigurnost u nekim segmentima gotovo da ne postoji. Kad to kažem, prije svega mislim na suđenja nealbancima za ratne zločine. U tom dijelu imamo pravu inkviziciju," kaže za DW Pantović. On dodaje da bi, na osnovu njegovog dosadašnjeg radnog iskustva, pristup Evropskom sudu za ljudska prava građanima pružio zaštitu prava koju do sada nisu imali.

Sličnog je mišljenja i beogradski advokat Mihailo Pavlović, ali uz važnu napomenu: „Pravilo je da se, tek nakon momenta kada Kosovo postane punopravna članica Savjeta Evrope, stiču uslovi da predmeti mogu biti iznijeti pred sud u Strazburu. Dakle predmeti koji su okončani prije stupanja na snagu i primjene konvencije, ne mogu biti iznijeti pred Evropski sud za ljudska prava."

Pavlović za DW se slaže da bi pristup tom sudu trebalo da poboljša kvalitet pravosuđa, jer njegove presude imaju obavezujuće dejstvo za sve članice, ali dodaje da samo članstvo u Savjetu Evrope za to nije dovoljno.

„To koliko će se članstvo Kosova u Savjetu Evrope odraziti na kvalitet pravosuđa na Kosovu, zavisiće u velikoj mjeri i od advokata, koliko će oni znati da se pozivaju na sudske prakse i koliko će se spremati za slučaje“, objašnjava za Pavlović za DW.

Ujedno, „Evropski sud za ljudska prava ograničava super-moći država i sudova da rade šta žele“, ocjenjuje Pavlović i podvlači još jednu mogućnost koju donosi pristup sudu u Strazburu: pilot-presude kakva je ona o nestalim bebama u Srbiji.

„Ako pred sud bude izneseno više sličnih predmeta, oni mogu utvrditi da, pored kršenja ljudskih prava, postoji i sistemski problem koji onda mogu naložiti državi da riješi, bilo donošenjem zakona ili na neki drugi način“, precizira Pavlović.

Kada će se znati da li Kosovo ulazi u Savjet Evrope?

U svakom slučaju, a uprkos očekivanjima, ishod ovog „najvećeg iskoraka kosovske spoljne politike u posljednjih godinu dana“ neće biti poznat bar još godinu dana, odnosno do sljedećeg maja kada bi opet trebalo da se sastane Komitet ministara Savjeta Evrope.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu