Zatvaranje Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu 10. septembra predstavljaće, prema riječima izvjestiteljke Evropskog parlamenta za Kosovo, Ulrike Lunaček, sticanje pune nezavisnosti Kosova i uspjeh u izgradnji i funkcionusanju kosovskih institucija. Lunaček  je ovim povodom poručila Srbima na Kosovu, i „onima južno od Ibra i onima na Sjeveru da ne moraju da se plaše“.

„Ubijeđena sam da kosovske institucije mogu da vode računa o zaštiti prava manjina, iako je preostalo još mnogo toga što kosovska vlada i kosovsko društvo moraju da urade“, kaže Lunaček navodeći da su prava etničkih manjina na Kosovu garantovana i Ahtisarijevim planom i kosovskim ustavom.

I dok mnogi na Kosovu 10. septembar vide kao „istorijski dan“, pri čemu se planira da događaju prisustvuju i međunarodne diplomate, premijer Albanije, ali i komesar za proširenje Štefan File, u Međunarodnoj kriznoj grupi za DW kažu: “U pitanju nije neki poseban istorijski korak. To je dugoočekivana etapa u međunarodnom priznanju i integraciji Kosova. Svi bitni problemi ostaju: problem sjevera, odnosa sa Srbijom, tu je i dalje pet EU zemalja koje nisu priznale Kosovo, manjak članstva u UN... Dakle, ovo se moralo desiti, ali neće puno toga značiti.”

Potrebna „neka vrsta prizanja“ Kosova

U Briselu se navodi da će evropska policijsko-sudska misija, Euleks, nastaviti da na terenu  bude podrška razvoju funkcionalnosti i vladavine prava na Kosovu. Iz Evropskog parlamenta ovih dana pozivaju i na više političke podrške, ali i više jedinstva EU, kada je Kosovo u pitanju. Izvjestilac Parlamenta za Kosovo, Ulrike Lunaček još jednom je pozvala pet zemalja EU, kao i Srbiju, da priznaju nezavisnost Kosova.

„Postoje dva koraka. Prvi je normalizacija odnosa Srbije i Kosova, ali meni je veoma jasno, a to je i gospodin Šulc rekao, da neće biti moguće za Srbiju da pristupi EU bez neke vrste priznanja između dvije zemlje.“

Lunaček kaže da još ne postoje ugovorni odnosi između EU i Kosova, ali da će dogovor i odluka Srbije na pristajanje na “zvjezdicu“ pri predstavljanju Kosova pomoći i onim članicama EU koje nisu priznale Kosovo da pristanu na otvaranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosova sa EU.

Rešenje za Sever, ali ne „kako to mnogi u Srbiji žele“

EU sa Srbijom i Kosovom u ovom trenutku razmatra i modalitete nastavka dijaloga između Beograda i Prištine. Očekuje se da dijalog bude podignut na viši nivo, da se sama šefica evropske diplomatije, Ketrin Ešton, direktnije uključi u pregovore koji bi trebalo da vode normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Jedan od preduslova za to je svakako i rješavanje pitanja sjevera Kosova, ali, prema riječima Ulrike Lunaček „ne na način kako bi to mnogi u Srbiji željeli“.

„To znači bez razgovora o teritorijalnoj zamjeni, podjeli ili nečem sličnom, već o onome što će značiti dobro za građane, a Srbi sa sjevera Kosova su građani Kosova i to je jasno.”

U Evropskom parlamentu upozoravaju i na opasnost da se nepriznavanjem nezavisnosti Kosovo „gura“ sve bliže Tirani i da se tako podržavaju oni koji na umu imaju ideju Velike Albanije, što ne može biti rješenje za Kosovo.

Autorka: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: Svetozar Savić