Mašinske kompenente koje se proizvode u mjestu Nidercisen, u saveznoj pokrajini Porajnje-Palatinat, toliko su kompleksne, da tradicionalna obrada metala tu dostiže svoje granice. Kompanija Lajtvej 3D (Lightway 3D) je specijalizovana za lasersko sinteriranje, odnosno za 3D štampu metala. Korona je uticala na veliki skok prodaje kod te mlade kompanije: 53 odsto 2020. godine. Firma koja je osnovana četiri godine ranije ima šest zaposlenih i dva kobota, koji rade zajedno sa ljudima.

„Brzo rastemo, to je moguće samo kroz automatizaciju“, kaže šef kompanije Tomas Hilger. Štampane komponente roboti stavljaju u postrojenja kojima se upravlja putem kompjutera, u kojima se vrši naknadna obrada ili lasersko obilježavanje. U tim repetativnim poslovima koboti u potpunosti zamjenjuju ljude: to se isplati već kod količine veće od deset. Ako je manje dijelova onda se zahtjevno programiranje i konfiguracija robota ne isplati.

„Oni nisu zamjena za zaposlene, već mi takoreći rastemo sa kobotima: ukoliko postoji potreba, odmah pokrećemo automatizaciju“, objašnjava Hilger. „Imamo izuzetno kratko vrijeme za isporuku: uz pomoć kobota je moguć znatno veći stepen opterećenja. Robota podešavam na 24 ili 48 sati rada i on onda proizvodi, bez ikakvih oscilacija.“ Tokom pandemije je to idealno: kobot ne može da zarazi ni sebe, ni druge kolege. I nije mu potreban novac za skraćeno radno vrijeme. Ukoliko nema šta da radi, samo se izvuče utikač. Upravo tokom pandemije koboti pokazuju svu svoju snagu.

Rješenja za nedostatak stručne radne snage?

Lajtvej 3D zapošljava prvenstveno visoko kvalifikovane radnike: „Svi zaposleni su već tokom razgovora za posao obaviješteni da će raditi sa takvim sistemima. „Oni to ne vide kao problem, već kao šansu“, kaže Hilger. Dvoje novih saradnika je zaposleno 2020. godine, ali broj zaposlenih ne ide u korak sa rastom prodaje. Ove godine je u planu još jedan kobot. 

"Individualna proizvodnja i kratko vrijeme za isporuku, uobičajeni su za kompanije sa deset, dvadeset ili trideset zaposlenih, ali to postaje sve teže, zbog sve većeg nedostatka stručne radne snage“, kaže Olaf Gerels. „Zato je najefikasnije rješenje upotreba raznih vrsta industrijskih robota, posebno inovativnih tehnologija, poput laganih robota i kobota.“ Gerels je portparol novosnovanog Njemačkog udruženja za robotiku, koje kompanije srednje veličine nastoji da zainteresuje za male kobote. Upravo su malim i srednjim industrijskim kompanijama, kao i zanatskim preduzećima potrebna jednostavna rješenja, koja se brzo isplate.

„Kakva primjena je meni potrebna?"

Prema podacima Međunarodne federacije za robotiku (IFR), 2019. godine je u svijetu prodato 355.000 konvencionalnih robota za proizvodnju, ali samo 18.000 kobota.

"Ima razloga zašto je upravo KMU uzdržana“, kaže Sebastijan Terštegen, istražavač Instuta za primijenjenu nauku o radu (ifaa) iz Diseldorfa. „Cijena je relativno niska, ali se ponekad potcjenjuje koliko je zahtjevno uključivanje robota u proces proizvodnje. Onda on stoji neiskorišćeno. To se relativno često dešava.“ Zato je važno imati pomoć uslužnih djelatnika ili univerziteta, zbog mjera predostrožnosti i treba dobro razmisliti: kakva primjena je meni potrebna?“

“Koboti su dizajnirani za saradnju: moguće je ili čak poželjno dodirivanje kao bi se njima upravljalo i kako bi se obučili za rad”, kaže inženjer Terštegen. Ali tu ima određenih ograničenja: ne bi trebalo da im se nameće visok tempo i ne bi smjeli da rade sa šiljastim, oštrim ili vrućim instrumentima, da ne bi povrijedili ljude. Ali zato mogu bez programerskog znanja, sa samo nekoliko zahvata da se obuče za razne vrste poslova. Većina može da se prilagodi i promijenjenim radnim uslovima, recimo ako kolega ne postavi uvijek na identično mjesto određenu kompenentu. 

Snaga naspram osjećaja

U porodičnoj kompaniji EBG sa oko 450 zaposlenih, koboti već nekoliko godina obrađuju i zavrću elektrotehničke komponente. To su poslovi kod kojih se zglobovi brzo zamaraju. Nova tehnologija povećala je produktivnost te kompanije za 30 odsto. U idealnom slučaju roboti i ljudi se međusobno nadopunjuju i svako pokazuje svoju jaču stranu. Roboti preuzimaju teške ili monotone poslove, a ljudi poslove koji zahtijevaju više osjećaja i fleksibilnosti.

Strah od mašina koje se same pokreću

Koboti bi trebalo da rasterete, ali mnogi su rezervisani i protive se njihovoj upotrebi. „Ljudi imaju strah od mašina koje se same pokreću“, kaže naučnica Nora Johana Šit sa diseldorfskog instituta ifaa. „Zato je važno da njihovi pokreti budu dovoljno spori i da podsjećaju na ljudske, tako što će recimo ubrzavanje da se dešava postepeno. I zaposlenima jasno treba staviti do znanja da oni imaju viša ovlašćenja i da mašinu mogu da zaustave u svakom trenutku.

Umjesto suočavanja sa gotovim robotom, zaposleni bi što više trebalo da budu uključeni u čitavu fazu uvođenja robota u posao, smatra psihološkinja rada Šit. Ona kompanijama preporučuje da pitaju zaposlene koji poslovi su im fizički teški ili monotoni i kada dolazi do nepravilnog držanja tijela. Nakon toga bi bolje razumjeli upotrebu kobota. Školovanje, eksperimentisanje sa pozajmljenim kobotima, probni projekti – time bi se steklo više iskustva i povećala bi se spremnost za njihovo prihvatanje. A uskoro bi onda i zaposleni imali mnogo praktičnih ideja kako da se najbolje upotrijebi nova tehnologija.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android