Na grudima AfD-a je veliki ožiljak - ožiljak zvani Luke. Naime, borba za vlast osnivača partije Bernda Lukea i Frauke Petri je u ljeto 2015. partiju dovela na ivicu političke propasti. Ta rana, međutim, ne bi trebalo nikada više da se otvara, i to je glavna težnja partije.  

I sigurno su im upravo zbog toga, nakon višemjesečne bučne borbe za vlast između Frauke Petri i drugog tabora predvođenog Aleksandrom Gaulandom i Bjernom Hekeom, delegati na Kongresu AfD-a u Kelnu ovaj put uskratili pozornicu za prepirke. Najtužnija je u ovom slučaju bila Frauke Petri. Njoj je s oduševljem zabranjeno da debatu o strateškom kursu stranke, koju zagovara, stavi na dnevni red Kongresa u Kelnu. No, razlog je taktičke prirode: partija zapravo nije podijeljna pola-pola na Petri i Heke tabor. Jer, mnogi prije naginju neutralnom krilu. 

Distanca od spora oko rukovođenja partijom

Politikolozi populistima rado pripisuju neo-autoritarna strujanja. Kod AfD-a je to međutim komplikovanije, jer postoje čak i antiautoritarne tendencije. I to ne samo na papiru gdje stoji da AfD želi da u osnovi bude demokratska partija.

560 delegata se za još jedan korak više osamostalilo i odmaklo od svog vođstva i borbe za prevlast. Oni su u Keln stigli da diskutuju o svom izbornom programu i da izaberu vodeće kandidate. A to su i učinili, i to neočekivano disciplinovano. Na kraju prvog dana Kongresa i dalje su skoro svi sjedili a nisu se zabavljali ispred sale u kojoj se Kongres održavao. Rečenicu po rečenicu borili su se sa nacrtom programa. Na početku drugog dana zasjedanja je velikom većinom odbijeno da se prvo razgovara o vodećem izbornom timu. Prvo program, a onda debata o ličnostima koje će predstavljati partiju.

Partija ostaje podiijeljena

AfD se u četvrtoj godini svog postojanja etablirala na nekoliko političkih nivoa. To znači da ne predstavlja više sam angažman zadovoljstvo. Već sada se radi o pozicijama, novcu i poslovnoj reputaciji. Desetine muškaraca i žena već sjede u parlamentima. AfD je razvio samopouzdanu srednju struju. I zbog toga više nije bilo iznenađujuće to da su delegati brzo priveli kraju ogorčenu borbu za vodeće kandidate: prvi predloženi duo za vodeće kandidate, koji čine Aleksadar Gauland i Alis Vajdel, prihvaćen je dvotrećinskom većinom i - kraj diskusiji.   

No, ova slika je trenutna. Petri je pokušala da sredi sporove u taborima, ali joj to nije pošlo za rukom. A spor oko partijskog pravca, iako sad ispod površine, nastavlja da se krčka. Jer, ove unutrašnje borbe će biti jasno vidljivije najkasnije u poslaničkom klubu u Bundestagu. Autodestruktivni karakater partija takođe nije izliječila, pa ni sa ovom relativno jedinstvenom slikom koju su desničarski populisti prezentovali u Kelnu.