U Srbiji su u subotu (30.12.) održane najveće demonstracije poslije izbora 17. decembra.  Hiljade ljudi optužuje vladu i Aleksndra Vučića za izbornu prevaru i traže poništenje rezultata izbora u Beogradu,  piše tagesšau, portal njemačkog javnog servisa ARD. Navodi se da nije bilo izvještaja o nasilju, dok je tokom protesta 24. decembra povrijeđeno desetine ljudi.

„Opoziciona političarka Marinika Tepić je na mitingu u Beogradu zahtijevala da se izbori ponove. Opozicioni političar Radomir Lazović pozvao je međunarodnu zajednicu da  izvrši pritisak na Vučića  kako bi novi izbori bili slobodni i fer.

Prema preliminarnim rezultatima, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je 46,7 odsto glasova, dok je opozicioni Savez Srbija protiv nasilja dobio 23,6 odsto. Opozicioni savez  govori o prevarama  i posebno poziva na ponavljanje lokalnih izbora u Beogradu. Posmatrači kažu da su ljudi iz drugih dijelova Srbije i susjednih zemalja registrovani kao birači u Beogradu i da su dovoženi autobusima da glasaju. Vučić to odbacuje kao izmišljotinu i optužuje opoziciju da po nalogu iz inostranstva želi da sruši vlast.

Tepić štrajkuje glađu od izbora. Tokom svog nastupa djelovala je bolesno i priznala je da je preslaba da bi održala dug govor. Polazi se od toga da je poslije nastupa hospitalizovana", završava ARD kratak izvještaj.

ORF: Srbija je polarizovana, ali nije za promjenu sistema

U večernjem dnevniku ZIB1 austrijskog javnog servisa ORF objavljen je prilog sa jučeršanjih protesta u Beogradu. Kaže se da su oni bili „najveći do sada, ali s obzirom da je Beograd milionski grad, ipak veoma ograničeni. Demonstranti na ulicama su pristalice opozicije i intelektualci koji odbacuju Vučića i njegov sistem, ali bar do sada, nisu uspjeli da pokrenu mase".

Potom Kristijan Veršic, dopisnik ORF-a, o mogućnosti novih izbora, koje zahtijevaju ljudi na ulici, kaže:

„Ako se ne desi nešto veliko, ako ne dođe do masovnog ustajanja, od novih izbora neće biti ništa. Jer treba znati - Srbija je veoma polarizovano društvo ali ne postoji raspoloženje za promjenu sistema. To pokazuju sve ozbiljne ankete.

S jedne strane vole Aleksandra Vučića, a s druge strane ga mrze.

Pritom, ne treba zaboraviti, pored svih njegovih grešaka, on je postigao uspjehe - kada se radi o infrastrukturi, stvaranju radnih mjesta i dovođenja industrije. On ima i međunarodnu podršku ne samo Rusije i Kine, već i nekih država EU. U opoziciji, koja je i dalje veoma rascjepkana, nema političke alternative. Zato je veoma malo vjerovatno da će se iz ovog pokreta izroditi novi izbori", procjenjuje Veršic.

NZZ: „Srbiji je potrebna opozicija drugog kalibra ba bi pobijedila Vučića. Šta nedostaje?"

Švajcarski Noje Cirher cajtung (NZZ) pod gore navedenim naslovom donosi komentar Andreasa Ernsta, koji u uvodu kaže: „Režim u Srbiji ne opstaje samo zbog demokratskih deficita. Njegovim protivnicima takođe nedostaju ključne vještine".

Navodeći da „od prošlog maja, hiljade, a ponekad i desetine hiljada građana izlazi na ulice gradova, protestujući protiv autoritarnog režima Aleksandra Vučića", Ernst konstatuje da to „pokazuje da u Srbiji ima građana koji žele više od skromnog ekonomskog napretka koji Vučić donosi zemlji. Oni žele demokratsku zemlju, koja je dio slobodne Evrope".

„Činjenica da su izbori 17. decembra ponovo odlučeni u korist sistemske stranke, ozbiljno je razočaralo ove Srbe. Da to ne bi dovelo do trajne rezigniranosti, opozicione stranke moraju brzo da se mijenjaju. Jer, trenutno nisu u stanju da ospore Vučićevu moć. Samoobmana je ako svoj poraz opravdavaju isključivo trikovima režima (kojih je nesumnjivo bilo)", piše Andreas Ernst i dodaje da bi „reforma opozicije trebalo da ide u tri pravca":

„Opoziciji je potreban program, koji seže dalje od pobjede na izborima. Naravno, neophodno je ponovno uspostavljanje slobode medija i potrebna je borba protiv klijentelizma. Ali pored toga, moraju se kreirati koncepti za reformu snaga bezbjednosti, pravosuđa i obrazovnog sistema. A kada je u pitanju regionalna politika, glavna barijera - pitanje Kosova - mora se konačno prevazići: Kosovo više nije Srbija. Potrebna je hrabrost da se to kaže. Ali hrabrost da se razotkrije velika laž, može biti zarazna: jednostavno je potrebno uvijek iznova činjenice nazivati pravim imenom. Ali za to treba vremena.

Stoga je poželjno da opozicioni ad hok savezi formiraju organizacije, koje mogu dugoročno voditi političku borbu. Do promjene vlasti neće doći preko noći. To će biti plod duge, teške borbe. Nespretne reakcije opozicionih krugova na neregularnosti na dan izbora takođe ukazuju na nedostatak profesionalnosti: nisu bili dobro pripremljeni. Ono što je srušilo Miloševića prije četvrt vijeka bio je tijesan savez snaga predvođenih talentovanim političarima, poput kasnije ubijenog Zorana Đinđića. Treba se nadovezati na tu tradiciju demokratskog otpora.

Iznad svega to znači da konačno treba da se povuku istrošeni ljudi postmiloševićevske ere. Likovi poput bivših vrhunskih političara Dragana Đilasa ili Borisa Tadića danas više nisu uvjerljivi. Imali su svoju šansu i propustili su je. Oni više nikoga ne mobilišu i ne ubjeđuju. Što je još gore, oni idu na ruku režimu, koji može da ih iskoristi kako bi diskreditiovao opoziciju kao korumpiranu. Ovi ljudi bi trebalo da naprave prostor za nove umove i talente koji se u narednim godinama mogu razviti u harizmatične političare" piše Anderas Ernst za NZZ.

Priredila: D. Roščić

Stavovi izneseni u pregledu štampe ne održavaju nužno stavove Dojče Velea.

Pratite nas i na Facebooku, na X-u, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu