Glasna omladinaumije da bude naporna. Prvi zadatak kancelaraFridriha Merca u decembru bio je da obuzda potencijalnu pobunu omladinskog krila njegove CDU, pod nazivom Junge Union (JU), u vezi s planiranom reformom penzionog sistema.

Oko 18 članova JU u poslaničkoj grupi CDU zaprijetilo je pobunom protiv novog penzionog paketa, tvrdeći da je prevelik kompromis s koalicionim partnerima, socijaldemokratama, i da postavlja ogroman teret na buduće generacije. Pošto vladajuća koalicija ima većinu od svega 12 poslanika, glasanje grupe JU protiv zakona o penzijama bilo bi dovoljno da osujeti plan vlade.

Probno glasanje u poslaničkoj grupi CDU/CSU u utorak pokazalo je da su neki mlađi poslanici odlučili da odustanu od protivljenja pred pravo glasanje u Bundestagu u petak.

Nezadovoljstvo penzionim planom, koji, između ostalog, ima za cilj stabilizaciju nivoa penzija na trenutnom nivou od 48% neto prihoda prosječnog zaposlenog do 2031, tinjalo je u konzervativnoj omladinskoj organizaciji već neko vrijeme. Na konferenciji JU sredinom novembra na jugu Njemačke, na kojoj je govorio i Merc, mladi konzervativci su zatražili da rukovodstvo CDU ponovo, od početka, pregovara o cijelom planu.

Zastrašivanje omladine?

Šef poslaničke grupe CDU, Jens Špan, veći dio prošle sedmice proveo je pokušavajući da uguši pobunu. Prema pisanju medija, Špan se prethodnih dana u svom domu sastao s nekoliko poslanika iz JU uz picu i vino — bilo da ih nagovori ili da im zaprijeti, zavisi od verzije priče.

„Vodim jednostavno prijateljske, jasne razgovore. Ne prijetnje. To nije dio mog repertoara“, rekao je Špan u nedjelju uveče na javnom servisu ARD.

Špan je takođe javno upozorio da, ukoliko vlada izgubi glasanje u petak, posljedice mogu biti ozbiljne: „Rezultat će biti da će sve privremeno stati: naknade za nezaposlene, migraciona politika, energetska politika".

Politički posmatrači, međutim, smatraju da je rukovodstvo CDU potcijenilo snagu JU — a još više zainteresovanost te organizacije u vezi s pitanjem penzija.

„Greška koju su Fridrih Merc i Jens Špan napravili je što su to shvatili prekasno. Kasno su ih uključili u razgovor“, kaže Johannes Hilje, nezavisni politički konsultant i komentator.

Uostalom, Merc je obećao JU da će uzeti u obzir njihove stavove, dodaje Hilje. „Riječ je o političkom menadžmentu i umijeću upravljanja, o tome da staneš uz svoje različite partnere, a mislim da Merc to ovog puta nije učinio“, rekao je za DW.

Ovakav razvoj događaja je relativno nov i djelimično je posljedica starenja njemačkog stanovništva i biračkog tijela.

„Kod nekadašnjih velikih narodnih stranaka, SPD i CDU, postoji tendencija da se sve više orijentišu prema starijim biračima“, kaže Hilje. „A to automatski čini stavove omladinskih organizacija nešto konfrontativnijim.“

Mladi i provokativni

Sve veće njemačke političke stranke imaju svoja omladinska krila, koja su zvanično dio stranke, namijenjena podsticanju političkog angažmana mladih i stvaranju novih kadrova.

Organizacije imaju različite starosne granice: između 14 i 35 godina za JU i za omladinsku organizaciju SPD, Jusos (skraćenica od „mladi socijalisti“). Članovi Zelene omladine ne bi trebalo da budu stariji od 28 godina.

Većina tih organizacija ima značajan broj članova: JU, Jusos i omladina Ljevice imaju svaka po više od 70.000 članova. Mnogi istaknuti njemački političari, uključujući i bivše kancelare poput Gerharda Šredera, započeli su karijere u omladinskim organizacijama svojih stranaka.

Šreder je postao poznat krajem 1970-ih kao lider Jusosa. Tradicionalno, omladina SPD bila je najdirektnija u pokazivanju svoje političke snage: kada je 2017. postao lider Jusosa, Kevin Kinert je razgnjevio stranačko rukovodstvo time što je otvoreno zahtijevao da SPD odbije ulazak u još jednu „veliku koaliciju" s CDU pod Angelom Merkel.

Novo samopouzdanje mladih

JU je, nasuprot tome, do sada uglavnom bila poslušna CDU, kaže Uve Jun, politikolog s Univerziteta u Triru.

„Samopouzdanje mladih demohrišćana nikada nije bilo ovoliko izraženo kao sada“, rekao je Jun za DW. „Uopšteno, možemo reći da su omladinske organizacije postale samouvjerenije. Žele da se njihovi stavovi snažnije odraze u politici.“

Problemi s omladinom pojavljuju se i na drugim dijelovima političkog spektra posljednjih sedmica. Luis Bobga, kopredsjednik Zelene omladine, rekao je prošle sedmice za „Zidojče cajtung“ da „Zeleni nisu dovoljno hrabri“. Bobga je bio posebno nezadovoljan što Zeleni nisu zauzeli oštriju poziciju u nedavnoj javnoj debati nakon Mercovih izjava o migracijama.

„Mnogi više ne znaju šta Zeleni zapravo zastupaju“, rekao je 23-godišnji novoizabrani kopredsjednik. „Moramo ući u naredne savezne izbore s jasnim porukama.“

Uopšteno posmatrano, izgleda da politička omladinska krila u Njemačkoj vide svoju ulogu u tome da guraju stranke ka hrabrijim — ili tvrđim — pozicijama.

„Oni se više drže čistih ciljeva, manje su pragmatični, i zauzimaju radikalnije pozicije unutar spektra svoje stranke“, kaže Jun.

„Oni su neka vrsta pokretača stranaka“, dodaje Hilje. „Ponekad to funkcioniše dobro, ponekad ne. Ne možeš otići predaleko kada vodiš omladinsku organizaciju.“

Političko omladinsko krilo ekstremno desničarske AfD — Generacija Njemačka (GD), moglo bi da testira posljednju tezu u narednim mjesecima. Osnovana prošlog vikenda u gradu Gisen, uz povremeno nasilne kontraproteste, nova organizacija pod vođstvom Žan-Paskala Homa istakla je kao centralni dio svog političkog programa — masovne deportacije iz Njemačke.

Osnivanje nije prošlo bez kontroverzi: mnogi novi članovi GD-a povezani su s ekstremističkim identitarnim pokretom, a sam Hom je označen kao desničarski ekstremista od strane domaće obavještajne službe u njegovoj pokrajini, Brandenburgu.

„Želimo da budemo poligon za obuku budućih lidera stranke“, rekao je Hom na konferenciji prošlog vikenda. „Želimo da razvijamo buduće funkcionere, buduće izabrane predstavnike, a nadamo se i buduće članove vlade.“