Stalni ratovi, sve dramatičniji uticaj klimatskih promjena i rastuća politička polarizacija samo su neke od briga koje danas muče mlade ljude u Njemačkoj, pokazuje nova studija.

Pod naslovom „Pragmatizam između razočaranja i prihvatanja različitosti“, u Šelovoj omladinskoj studiji za 2024. godinu anketirano je 2.509 adolescenata uzrasta od 12 do 25 godina. Teme su bile politika, društvo i životna sredina.

Autori studije, koja se sprovodi svakih pet godina, kažu da ona daje „nijansiran profil“ generacije koja uviđa „i probleme i potrebu za akcijom“.

Iako je studija otkrila da su mnogi mladi ljudi otvoreni za populističke stavove, nema znakova da se distanciraju od demokratije i šireg društva. Većina je, zapravo, optimistična u vezi s budućnošću i mogućnostima koje im država i društvo nude.

„Ovo je jedan od najzanimljivijih, ali i najzagonetnijih i najmanje očekivanih rezultata“, kaže Matijas Albert, politikolog sa Univerziteta u Bilefeldu i jedan od autora studije.

Povjerenje u državne institucije, politički sistem i demokratiju i dalje je visoko, uprkos kritikama zbog nedostatka rješenja koja nudi politika, kao i zbog strahova od rata i ekonomske situacije.

Najvjerovatnije objašnjenje za to, prema Albertovom mišljenju, jeste to što je današnja mlađa generacija iskusila ogromnu krizu pandemije korona-virusa, ali i to kako je demokratsko društvo uspjelo da se izbori s njom.

„Većina njih, u svojim formativnim godinama, doživjela je da vidi kako se društvo suočilo sa velikom krizom, na ovaj ili onaj način, i mislim da iz toga izvlače mnogo optimizma", kaže njemački politikolog.

Studija pokazuje da je među mladima uzrasta od 15 do 25 godina interesovanje za politiku značajno poraslo. To je dio dugoročnog trenda prisutnog u posljednje dvije decenije: malo više od polovine njih izjavilo je da ih politika interesuje – u poređenju s istorijskim minimumom od nešto više od 34 odsto u 2002. godini.

Po prvi put uočljiva je manja razlika u interesovanju između polova, jer su djevojke i mlade žene podjednako zainteresovane za politiku, kao i mladići. Spremnost svih mladih da se aktivno uključe u politiku porasla je sa 22 odsto u 2002, na 37 procenata u 2024. godini, a autori kažu da to nije samo kratkoročni efekat tzv. „Greta generacije“.

Strah od rata u Evropi i siromaštvo na vrhu liste briga

U kontekstu agresorskog rata Rusije u Ukrajini, strah od rata u Evropi našao se na vrhu liste briga mladih u Njemačkoj, sa 81 odsto ispitanih koji to navode kao mogućnost, a što je ogroman skok sa 46 odsto u 2019. godini.

Da se plaši siromaštva reklo je 67 odsto mladih, u poređenju s nešto više od polovine ispitanih 2019. Međutim, studija takođe pokazuje da sve manje mladih strahuje od nezaposlenosti ili nemogućnosti da nađu praksu – oko jedna trećina je to navelo kao brigu, što je najniži procenat od 1953. godine, otkad Šelova omladinska studija objavljuje podatke.

Klimatske promjene (63 odsto) i zagađenje životne sredine (64 odsto) ostaju istaknute brige za većinu mladih, iako je znatno manje njih zabrinuto zbog zagađenja životne sredine sada nego u 2019. godine (71 odsto).

Sličan broj mladih zabrinut je zbog rastućeg neprijateljstva među ljudima, 64 odsto. To je za osam odsto više u odnosu na 2019. godinu. Više od polovine mladih ispitanika brine i ksenofobija (58 odsto), koja je mnogo češće pomenuta nego strah od daljih migracija u Nemačku.

Ruska invazija na Ukrajinu, Hamasov napad na Izrael 7. oktobra 2023. i naknadni vojni odgovor Izraela u Gazi, promijenili su stavove mladih o određenim pitanjima, ukazuju autori studije.

Trenutno, 69 odsto mladih uzrasta od 15 do 25 godina, podržava snažan NATO, dok je samo šest odsto protiv. Autori studije pronašli su i veoma malo razlika između mladih u bivšoj Istočnoj Njemačkoj i onih na Zapadu, kada je riječ o mišljenju po ovom pitanju.

„Mladi su shvatili da svjetska politika više nije nešto što je daleko od njih, ne može se izbjeći,“ objašnjava Albert. „Čak i ako nisi pretjerano zainteresovan za politiku, trenutak kada ukrajinska izbjeglica ili izbjeglica iz nekog drugog kraja svijeta dođe u tvoju učionicu, moraš da razmišljaš o tome“.

Među mladima uzrasta od 15 do 25 godina, 60 odsto je saglasno sa tvrdnjom „Rusija je napala Ukrajinu i mora biti kažnjena zbog toga", dok samo 13 odsto to vidi drugačije.

Međutim, osuda Rusije ne ide ruku pod ruku s neograničenom vojnom podrškom Ukrajini – polovina ispitanika želi da Njemačka vojno podrži Ukrajinu (44 odsto na Istoku i 52 odsto na Zapadu). Nasuprot tome, 24 odsto odbija vojnu podršku Ukrajini (22 odsto na Zapadu i 34 odsto na Istoku).

Sukob između Izraela i Gaze kontroverzna tema

Mladi uzrasta od 15 do 25 godina podijeljeni su u procijeniizraelskog vojnog odgovora na Hamasov napad 7. oktobra 2023. Nešto manje od trećine mladih pozdravlja odluku Njemačke da stane na stranu Izraela – ali isto toliko njih to odbacuje, dok oko 27 odsto ostaje neodlučno.

Od ispitanih, malo više od polovine ispitanih je reklo da želi da Njemačka jasnije prizna patnje palestinskog stanovništva u Gazi – samo 11 odsto zauzima drugačiji stav, dok 26 odsto ostaje neodlučno.

Oko trećine mladih naglašava posebnu obavezu Njemačke prema Izraelu. Međutim, podjednako toliko mladih ima drugačiji stav i izričito se ne slaže, dok približno isti procenat ostaje neodlučan.

Postoje i velike razlike u mišljenjima po tom pitanju između mladih koji su sami ili čiji su roditelji migrirali u Njemačku iz arapskih zemalja ili Turske i onih koji nisu. Oko jedne četvrtine onih s migrantskim porijeklom, iz arapske zemlje ili Turske, saglasno je da Njemačka ima posebnu obavezu prema Izraelu, ali 42 odsto to izričito odbacuje.

*ovaj članak je najprije objavljen na engleskom jeziku

Pratite nas i na Facebooku, na X-u, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu