Ruski opozicionar Aleksej Navalni, po svemu sudeći, ni sam više ne zna koliko su ga puta hapsili. Od 2011. proveo je 127 dana u zatvoru. Krajem septembra ruske vlasti su ga ponovo uhapsile zbog organizovanja nelegalnih protesta protiv vlasti, osudivši ga na 20 dana iza rešetaka. Od juče je ponovo na slobodi, ali stvari sada stoje dosta drugačije.

Najbitnija promjena je to što je predsjednica ruske izborne komisije Ela Pamfilova prošle nedjelje jasno rekla da Navalni ne može da nastupi kao kandidat na predsjedničkim izborima u martu 2018. Razlog je njegova ranija osuda za pronevjeru.

Čini se da je Navalni time diskvalifikovan još prije utakmice. Ovom 41-godišnjem advokatu, koji je postao popularan ukazujući na korupciju u Kremlju, nisu pomogli ni javni skupovi njegovih pristalica, od kojih poslednji održan početkom oktobra. Vlada neće dozvoliti da je ucjenjuju na ulici, kaže Pamfilova. Moskva je ignorisala i apel Savjeta Evrope da se Navalnom dozvoli da se kandiduje za predsjednika.

Navalnijeva kandidatura još nije zvanično odbijena, ali samo zbog toga što proces prijave za kandidate počinje tek u decembru, kažu ruski mediji. Iako je Pamfilova još tokom ljeta dala sličnu izjavu, Navalni se ponašao kao da i dalje ima šansu da nastupi kao kandidat.

Kampanja od Kalinjingrada do Vladivostoka

Navalni je najavio svoju kandidaturu prilično rano, još u decembru 2016. Od tada putuje kroz Rusiju, drži govore i otvara odbore – do sada je otvoreno već 80 lokalnih kancelarija njegovih pristalica duž cijele Rusije. Stvari ne idu glatko – ponekad vlasnici lokala iznenada otkažu zakup, ponekad se Navalni i njegovi aktivisti fizički napadaju. Ovog septembra je u Moskvi povrijeđen upravnik Navalnijeve lokalne kancelarije, kada ga je nepoznati napadač na ulici udario metalnom šipkom u glavu.

Navalni je cementirao svoju poziciju na čelu opozicije u martu i junu 2017, kada je organizovao niz političkih skupova po cijeloj Rusiji. Među hiljadama demonstranata najviše je bilo mladih. Slične scene su u Rusiji već viđene tokom još masovnijih protesta u zimu 2011/12. Navalni se već tada nalazio među predvodnicima političkog pokreta koji je optuživao vlast za manipulacije na izborima.

Bez opasnosti za Putina?

Vladimir Putin još uvijek nije otvoreno najavio svoju kandidaturu na predstojećim izborima. Ipak, većina posmatrača je ubijeđena da će aktuelni predsjednik zatražiti četvrti mandat. Navalni ne djeluje kao ozbiljna opasnost za Putina. Sve ankete ukazuju na ubedljivu pobjedu trenutnog šefa države, dok Navalni može da računa na oko deset odsto glasova.

Međutim, Navalni bi mogao da mobiliše svoje pristalice čak i u slučaju poraza, što iz perspektive Kremlja može biti opasno. Stručnjaci ukazuju na već viđeni scenario povodom navodne izborne krađe u 2011. „Čak i ako izvede mali broj ljudi na ulicu, Kremlj zna da se ishod takvih protesta ne može predvidjeti", kaže ruski politikolog Abas Galjamov za DW. „Navalni ima šansu da uđe u izbornu trku jedino ako vlast smatra da je bezopasan – otprilike kao Ksenija Sobčak."

Mnogi Rusi doživljavaju TV voditeljku Kseniju Sobčak kao ekvivalent bogatoj američkoj nasljednici Paris Hilton. Otac 35-godišnje voditeljke i glumice je nekadašnji gradonačelnik Sankt Peterburga Anatolij Sobčak, čiji zamenik je svojevremeno bio Vladimir Putin.

Sobčakova je najavila svoju kandidaturu za predsjednika 18. oktobra. Kao medijska ličnost, ona je već bila aktivna u protestima 2011/12 i sada pokušava da pridobije potencijalne glasače Navalnog. Spekulacije o njenoj kandidaturi počele su da kruže već u septembru, a sam Navalni je reagovao ljutito – izjavom da TV voditeljka nije prava političarka i da igra „odvratnu igru" da bi diskreditovala liberalnu opoziciju.

Navalni, međutim, ne odustaje. Odmah nakon puštanja iz zatvora, govorio je na predizbornom skupu u Astrahanu. Tom prilikom je pomenuo Sobčak i rekao da „svi mogu da učestvuju na izborima". „Ja, za razliku od Putina, nemam namjeru da ljudima ograničavam prava i da im kažem: ti možeš a ti ne možeš da se kandiduješ", rekao je svojim pristalicama.

No, da li će mu uopšte biti dozvoljeno da se kandiduje? Sudeći po njegovim ranijim izjavama, najviše nade polaže u Evropski sud za ljudska prava.

Saga sa suđenjima

Tokom proteklih godina, Navalni se više puta našao na sudu zbog pronevjere. Osuđivan je dva puta na uslovnu kaznu. U prvom slučaju, sud u Strazburu je 2016. proglasio odluku ruskog suda „proizvoljnom", ali nije utvrdio da je presuda bila politički motivisana. Suđenje je vraćeno na početak, Navalni i njegov poslovni partner Pjotr Oficerov ponovo su osuđeni u februaru 2017.

Komitet ministara Saveta Evrope je prošlog mjeseca zaključio da odluka Evropskog suda za ljudska prava nije sprovedena u potpunosti i apelovala na Rusiju da dopusti Navalnom da uđe u predizbornu trku. Rusija je to odbacila kao miješanje u unutrašnje stvari te zemlje.

Priča je tekla na sličan način i u drugom slučaju, povezanom sa ruskom ekspoziturom francuske kozmetičke kompanije Iv Roše. Sudije Evropskog suda za ljudska prava su 17. oktobra objavile svoje nalaze, po kojima suđenje Navalnom i njegovom bratu nije bilo pravedno i po kojima je odluka ruskog suda, opet, bila proizvoljna. Ni u ovom slučaju nije utvrđeno da iza presude stoje politički motivi.

Navalnom je uspjelo da se kandiduje za gradonačelnika Moskve u septembru 2013, tokom kratke pauze između dva suđenja. Dobio je 27 odsto glasova. Po svemu sudeći, ruski opozicionar vjeruje da će mu nešto slično poći za rukom i tokom predsjedničkih izbora 2018. godine.