„Vožnja vozom predstavlja zaštitu klime", kaže šef koncerna Rihard Luc. „Ovo je zeleno", piše na plakatima Njemačke željeznice Dojče ban (DB). Od 1. Januara 2018, „svaki putnik putuje na stoprocentno ekološku struju". Doduše, više je riječ o obećanju koje bi tokom 2018. trebalo da bude ispunjeno. Osim toga, ono ne važi za prigradski i teretni, već samo za međugradski i internacionalni saobraćaj, odnosno za vozove sa oznakama IC i ICE. Takvim vozovima se u Njemačkoj godišnje preveze 140 miliona ljudi. DB računa koliko struje se troši u toj vrsti prevoza i kupuje odgovarajuću količinu „ekološke" struje.

DB svake godine objavljuje informacije o porijeklu struje, koja pokreće vozove. Najveći dio te struje još uvijek potiče iz termoelektrana. Udio obnovljivih izvora energije je 2016. bio 42 odsto. Po obećanju da će ovaj koncern da prevozi svoje putnike na „ekološku" struju, taj udio će se u 2018. povećati na 50 odsto, kaže za DW portparol DB Gelfo Kreger.

Austrijska željeznica je tu dalje odmakla. 90,2 odsto struje, koju ona koristi, dobija se iz hidroenergije, 2,3 odsto iz energije vjetra i drugih obnovljivih izvora energije i 7,5 odsto od zemnog gasa. „Austrijanci su u mnogo boljoj situaciji", priznaje Kreger, „oni imaju mnogo više hidroenergije u svojoj zemlji, kao i mnogo više hidroelektrana". No, srednjoročno i dugoročno će DB povećati udio ekološke struje u pogonu svojih vozova. „Do 2030. godine bi to trebalo da bude 70 odsto, 2050. – 100 odsto", kaže Kreger, i dodaje: „To je proklamovan cilj našeg preduzeća". On kaže da je DB jedan od najvećih potrošača struje u Nemačkoj.

Lagan tempo promena

Zar prelazak na „ekološku" struju ne može da bude još brži? – Ne, kaže DB, tvrdeći da bi njeni vozovi morali da prevoze putnike i kada još ne bude proizvođeno dovoljno struje od obnovljivih energija. A tu je jedan praktičan faktor: DB je sa proizvođačima struje sklopio ugovore koji važe još 20 do 30 godina, a takvim ugovorima je pokriveno oko polovine ukupne potrošnje struje ovog koncerna. Ostatak stiže preko javne mreže sa uobičajenom frekvencijom od 50 herca tako da mora biti pretvoren u struju za pogon vozova, koja ima takt od 16,7 herca.

Promjena frekvencije se odigrava većinom u postrojenjima koncerna Uniper u gradu Datelnu u Sjevernoj Rajni Vestfaliji. Sa 400 megavata, ta postrojenja obezbjeđuju oko četvrtine struje koju DB koristi u regionu.

Struja iz kamenog uglja

Uskoro bi DB trebalo da koristi i struju iz termoelektrane Dateln 4, koja bi trebalo da bude otvorena u drugom kvartalu 2018. U jeku prelaženja na obnovljive izvore energije u Njemačkoj, tom otvaranju se protive organizacije za zaštitu životne sredine. Tako portparol Saobraćajnog kluba Njemačke VCD, Filip Kosok, kaže da će ta termoelektrana „istovremeno biti i najveći proizvođač CO2 na njemačkom tlu". Kritike izaziva i činjenica da će u Njemačkoj taj način proizvodnje struje biti normalan kada druge zemlje već budu sasvim odustale od korištenja termoelektrana.

Struja za vozove nije sve

S druge strane, DB i koncern Uniper tvrde da će Dateln 4 biti najčistija termoelektrana u Njemačkoj zbog moderne tehnike. A DB prenosi i da „ekološki ciljevi koncerna nisu u koliziji sa dugoročnim ugovorima".

No, i kada postigne „ekološki" cilj, DB neće biti kompletno „zelen". Jer, struja koja pokreće vozove čini samo trećinu ukupne struje koju troši taj koncern – dvije trećine otpadaju na željezničke stanice, kancelarije i druge vrste objekata. Malo je poznato i da je elektrifikovano samo 60 odsto njemačke željezničke mreže. A logistički koncern Šenker, koji radi u okviru DB, koristi i dizel-lokomotive, i kamione, i avione i brodove.

No, ako je vjerovati šefu DB Rihardu Lucu, taj koncern će do 2030. godine smanjiti svoju emisiju CO2 za 50 odsto, i tako postati „klimatski neutralan" koncern.