A njemački kancelar Olaf Šolc u utorak je imao sastanke izvan velike poltičke scene: na primjer, posjetu njemačkom arhivu dnevnika u Emendingenu ili fudbalskom klubu SC Frajburg. Međutim, ipak je morao da se oglasi o pitanju svjetske poltike. 

Poslije glasnog razmišljanja Emanuela Makrona o zapadnim trupama za Ukrajinu, zaprepaštenje se širi po Evropi – u Mađarskoj, Češkoj ili Poljskoj, u Italiji i Švedskoj ili u sjedištu NATO-a. 

Šolc je tako objasnio šta je za njega bilo i ostalo nepromjenljivo, „naime, da na ukrajinskom tlu neće biti kopnenih trupa, vojnika koje će tamo slati evropske države ili države NATO-a". 

A njemačke vojnike da i ne pominjemo. Šolc je to tek u ponedjeljak ponovo potvrdio: Toga biti neće. To je ono iza čega stoji. 

Na kraju krajeva, postoji fundamentalna razlika: ko isporučuje oružje, pomaže Ukrajini da se odbrani od ruskog napada. Svako ko tamo šalje vojnike i sam postaje strana u ratu. A njemački kancelar to isključuje.

Nema njemačke „čizme na zemlji" 

Njemački ministar odbrane Boris Pistorijus na pitanje o njemačkim vojnicima za Ukrajinu jasno kaže. „Da, to isključujem. To je bila njemačka pozicija od početka. 'Čizme na zemlji' nisu opcija za Saveznu Republiku Njemačku." 

Pistorijus izričito zahvaljuje generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu što se i on pobrinuo da sve bude jasno. 

Dakle, jasno „ne" njemačke vlade. Ali čak i kada bi htjela da pošalje vojnike, bila bi potrebna većina u Bundestagu. Uostalom, Njemačka ima vojsku koja odgovara parlamentu.

Crvene linije ostaju 

U debatama o Ukrajini, kancelar je često bio prinuđen da reaguje - sjetimo se krstareće rakete Taurus ili tenka Leopard. Ovog puta, međutim, opozicija i vlada se pridružuju kancelaru i isključuju raspoređivanje njemačkih vojnika. 

To važi i za evropskog političara Antona Hofrajtera (Zeleni), koji inače voli da kritikuje kancelara. Jasne riječi kada je u pitanju debata o kopnenim trupama: on smatra da je to potpuno nepotrebno, samo plaši stanovništvo. 

Za lidera Zelenih Omida Nuripura, pitanje kopnenih trupa jednostavno „nije tema". 

Ekspert za spoljnu politiku SPD Mihael Rot govori o fantomskoj debati. Rot je za ARD rekao da je razgovarao sa mnogim stručnjacima o svojim putovanjima u Ukrajinu i da niko od njih nije zahtijevao kopnene trupe. 

Lider poslaničke grupe SPD-a Rolf Micenih dodaje: „Državničko ponašanje nije u jakim riječima, već u konkretnoj podršci".

Političar CSU Florijan Han za „Velt TV” kaže. „To je, naravno, i dalje crvena linija." 

Političar CDU Roderih Kizeveter za ARD kaže da je Ukrajini prvenstveno potrebno oružje i municija većeg dometa. Kada Evropa konačno bude isporučila, onda se više neće postavljati pitanje kopnenih trupa. Makron je prešao granicu, kaže političarka CDU-a Serap Giler, a to ne ide na ruku njemačkoj debati.

Tema je nešto drugo

Dakle, izražava se žaljenje što se pažnja skreće sa prave teme: masovnije i brže isporuke oružja. Šolc to forsira kod evropskih partnera, uključujući Francusku. 

Konferencija u Parizu je zapravo najavljena kao znak evropskog jedinstva - ništa od toga nije ostalo dan poslije, kaže političar Zelenih Hofrajter.  Makron je skrenuo pažnju sa suštinskih stvari, a sve ovo „jednostavno ponovo pokazuje da su Evropljani nekoordinisani i slabi." 

Političar CSU-a Han smatra da je Francuska prozvala Njemačku. Ekspert za spoljnu politiku CDU Kizeveter ide još dalje: Po njegovom mišljenju, njemačko-francuski odnosi nikada nisu bili tako loši kao danas. Nedostaje „liderstvo u partnerstvu".

Makronove egzibicije

Ciljana višeznačnost? Ali, zašto je francuski predsjednik rekao to što je rekao? Sam Makron to naziva „strateškom dvosmislenošću" odnosno - ne da nikome da mu vidi karte. Sve je moguće, sve što pomaže u postizanju ciljeva: to bi onda bio i signal Rusiji da ne može biti sigurna ni u šta kada se radi o reakciji Zapada.

Dan kasnije, međutim, od ove višeznačnosti jedva da je išta ostalo. Umjesto toga, ono što se najviše pamti je francuski predsjednik koji se dotakao tabua.

ck/drARD