„Ja sam kancelar i zato to važi.“  Tom rečenicom je Olaf Šolc presjekao diskusiju. On odbija da Ukrajini isporuči  njemačke krstareće rakete,  koje imaju domet 500 kilometara. Smatra da se to oružje može upotrijebiti samo uz učešće njemačkih vojnika, a to može Njemačku uvući u rat. U Bundestagu je, odgovarajući na pitanja poslanika, rekao: „To je granica koju ja kao kancelar neću da pređem.“

Ali, izgleda da Šolcova riječ nije posljednja. Neki njegovi poslanici su, što se tiče odnosa prema isporuci „Taurusa“, postali preletači. Političari iz njegove koalicije, koju sačinjavaju Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP), sarađuju sa demohrišćanskom opozicijom (CDU/CSU).

Političar Zelenih Anton Hofrajter je, zajedno sa spoljnopolitičkim ekspertom demohrišćana Norbertom Retgenom, napisao tekst za list „Framkfurter algemajne cajtung“ (FAZ). U njemu zajedno optužuju Šolca za „katastrofalan defetizam“ i  pogrešne tvrdnje.  Na primjer, Hofrajter i Retgen kažu da je „faktički i pravno netačna“ Šolcova tvrdnja da isporuka „Taurusa“ od Njemačke pravi učesnika u ratu.

Poslanici Zelenih i Liberala protiv Šolca

To je gorka poruka za kancelara, posebno kada dolazi od ljudi iz njegovih sopstvenih redova. Pritom bi broj disidenata mogao i da se poveća. Demohrišćani su u februaru podnijeli zahtjev u Bundestagu da se „Taurus“ dostavi Ukrajini. Tada je sa opozicijom protiv Šolca glasala samo političarka Liberala Mari-Agnes Štrak-Cimerman.

Demohrišćani namjeravaju da opet podnesu zahtjev nadajući se da će dobiti veću podršku. Štrak-Cimerman je već najavila da će opet glasati s opozicijom. Političar Zelenih Anton Hofrajter, potpisnik teksta u kojem se kritikuje Šolcova pozicija, kaže da još nije odlučio kako će da glasa. Zelena ministarka spoljnih poslova Analena Berbok nagovijestila je da je i ona za isporuku „Taurusa“.

Oštri napadi opozicije

Ukrajina je vojno sve više u defanzivi.  Roderih Kizeveter, demohrišćanski političar koji se bavi odbrambenim pitanjima,  kaže da to ima uticaja na Njemačku: „Mora da bude jasno,  ako Putin ne bude zaustavljen u Ukrajini,  u velikoj mjeri se povećava ratna opasnost za sve nas.“

Kizeveter ne priznaje Šolcove argumente i kaže da su to „prividni razlozi“. „Šta zaista stoji iza toga? Ili dozvoljava da ga uplaše ruske dezinformacije, ili ne želi da Ukrajina pobijedi u ratu, nego želi da sa Putinom pregovara o lažnom miru na osnovu diktata.“ Te optužbe Šolc bi energično odbacio.

Ideja kružne razmjene

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je, u vezi s diskusijom o „Taurusu", rekao: „Ukrajina ima pravo na samoodbranu zajamčeno u Povelji Ujedinjenih nacija.“ Dodao je da u to spada i vojna pomoć članica Alijanse. Stoltenberg pozdravlja isporuke krstarećih raketa „Storm šedou“ i „Skalp“ iz Londona i Pariza, ali one imaju dva puta manji domet od „Taurusa“.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron predložio je kompromis – da Njemačka ustupi „Taurus“ Britancima, a oni svoje krstareće rakete s manjim dometom stave na raspolaganje Kijevu. Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je rekla da je to za nju „jedna opcija“. I čitav niz drugih političara Zelenih očito spremaju izjavu podrške ideji kružne razmjene. 

Bivši general podržava Šolca

Ali, Šolc odbija i kružnu razmjenu, koju je predložio London. Postoje i analitičari, koji u Šolcovom stavu vide strategiju za naredne izbore na kojima bi mogao da se predstavi kao zagovornik mira. „Pribranost nije nešto što bi moglo da se okvalifikuje kao slabost, kao što to neki čine, već građanke i građani na pribranost imaju pravo“, rekao je Šolc pred poslanicima. 

U međuvremenu je Šolca podržao bivši general Bundesvera Helmut Ganzer. U „Žurnalu za međunarodnu politiku i društvo“ napisao je da se suviše malo razmišlja o mogućim posljedicama slanja „Taurusa“ Ukrajini. On smatra da bi cilj tog oružja bio Krimski most, kojim Rusija snabdijeva svoje trupe na cjelokupnom južnom frontu.

„Ne samo u Moskvi, već i na međunarodnom planu, razaranje mosta bilo bi posmatrano kao specifičan njemački učinak.“ Ganzer dodaje da rušenje mosta čak ne bi odlučujuće ni popravilo ukrajinsku poziciju. On upozorava na veliki rizik, kojim bi bila izložena Njemačka i zato podržava stav kancelara Šolca. U suprotnom bi, prema njegovom mišljenju, „Njemačka duboko zagazila u sivu zonu učešća u ratu“.

Šolcov autoritet je načet

Uprkos preletačima, nije izvjesno da će Demohrišćani imati većinu u Bundestagu. Socijaldemokrate zdušno podržavaju kancelara Šolca. Ljevica i desničarski populisti Alternative za Njemačku najradije ne bi nikako podržali Kijev i u ovom slučaju stoje iza Šolca, mada je njihova podrška za kancelara politički problematična. I građani većinski zastupaju Šolcov stav. Prema posljednjim anketama, 61 odsto ispitanika odbijaju isporuku „Taurusa“ Kijevu.

Da li će Zeleni i Liberali izazvati još jednu krizu u vladajućoj koaliciji koja je ionako nestabilna? U koalicionom ugovoru je zapisano: „U njemačkom Bundestagu i u svim tijelima, koja on izabere, koalicioni partneri glasaju jedinstveno.“

Šefovi poslaničkih grupa Zelenih i Liberala sada se pozivaju na tu formulaciju, nagovještavajući da će insistirati na partijskoj disciplini. To ne isključuje mogućnost da pojedinci glasaju drukčije. Ali, niko u koaliciji trenutno nije zainteresovan za raskid koalicionog ugovora i obaranje vlade. Nijedna od tri vladajuće partije nema dobre rezultate u aktuelnim anketama. Svejedno kakav će biti ishod, načet je autoritet Olafa Šolca koji je pokušao da svojom odlukom prekine diskusiju, ali mu to nije pošlo za rukom.